ekonomskim slobodama u Srbiji 2016

Regulacija kredita
Bankarski sektor u Srbiji opterećen je brojnim regulacijama koje otežavaju
poslovanje. Ovo za rezultat ima niži nivo konkurencije i skuplje usluge za
korisnike bankarskih usluga. Velike potrebe za finansiranjem budžetskog
deficita mogu da istiskuju privatne investicije povećanjem kamatnih stopa.
Pored veoma loših iskustava sa poslovanjem državnih banaka, država u
Srbiji i dalje je posredni ili neposredni vlasnik određenog broja banaka, a
značajno je ograničena mogućnost rezidentima Srbije da poseduju račune u
stranim bankama.
Najvažnije preporuke
■
■
■
■
■
Smanjiti broj i udeo državnih banaka u bankarskom sektoru u Srbiji. U
saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama privatizovati
Komercijalnu banku, ali i Banku Poštansku štedionicu. MTS banka
treba ostati u okviru kompanije Telenor Srbija i njeno pitanje rešiti u
vezi sa statusom same kompanije koja takođe treba da dobije privatnog
vlasnika.
Povećati transparentnost procesa donošenja odluka u okviru Fonda za
razvoj, da bi se smanjile diskrecione odluke rukovodstva na koje ima
uticaj političko donošenje odluka, u skladu sa preporukama Saveta za
borbu protiv korupcije. Razmotriti plasiranje kredita ne preko državnog
entiteta, nego putem subvencionisanja kamatnih stopa komercijalnih
banaka, kao mehanizam koji garantuje veću efikasnost u odabiru
korisnika kredita, smanjenje rizika od naplate i političkih nameštanja.
Razmotriti i potpuno ukidanje Fonda za razvoj.
Smanjiti regulatorne barijere ulasku na tržište da bi se privukle nove
banke i tako se povećao nivo konkurencije.
Poboljšati propise o stečaju da bi se unapredila naplata potraživanja.
Promeniti propise NBS o posedovanju računa u inostranim bankama,
da bi se ukinula postojeća ograničenja i da bi ovo zakonsko pravo zaista
bilo moguće uživati.
86