ekonomskim slobodama u Srbiji 2016
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Iako se ukupan skor Srbije u ovoj oblasti regulacije može smatrati<br />
zadovoljavajućim i dalje postoje važne oblasti koje mogu da unaprede<br />
trenutno stanje. Pored nastavka privatizacije banaka u državnom vlasništvu,<br />
tu je i pitanje kvaliteta bankarske regulacije. Srbija najlošiji rezultat ima u<br />
komponenti koja se meri kao učešće fiskalnog deficita u bruto štednji - iako<br />
ova mera ukazuje na veće učešće države u kreditiranju bankarskog sektora,<br />
ova mera za Srbiju daje iskrivljene rezultate. Prvo, fiskalni deficit je u<br />
2014. kada je vršeno zadnje poređenje bio jako visok iznoseći čak 6,3%<br />
BDP-a, da bi bio stavljen pod kontrolu merama fiskalne konsolidacije i od<br />
naredne godine počeo da opada. Zbog toga će se ocena Srbije na ovom<br />
parametru u buduće povećavati. Drugo, kako se država zadužuje ne samo<br />
na domaćem finansijskom tržištu tj među domaćim bankama, nego ima<br />
mogućnost i da se zadužuje u inostranstvu, ovo znači da nije ceo fiskalni<br />
deficit štednja koja je preusmerena od privatnog ka državnom sektoru, već<br />
je značajan deo njega plasiranje inostrane štednje. Ovo je posebno jasno u<br />
<strong>Srbiji</strong>, kao zemlji koja inače uvozi štednju iz inostranstva.<br />
5Ai Vlasništvo<br />
nad bankama<br />
5Aii Krediti<br />
privatnog sektora<br />
5Aiii Kontrola<br />
kamatnih stopa /<br />
negativne realne<br />
kamate)<br />
5A Regulacija<br />
tržišta kredita<br />
Srbija 8 3.4 9 6.8<br />
89
Change language