ekonomskim slobodama u Srbiji 2016

Slobodna prekogranična trgovina
Za malu i otvorenu privredu kao što je Srbija značaj uključivanja u
međunarodne trgovinske tokove je od najvećeg značaja, jer relativno mali
broj roba i usluga može da se efikasno proizvodi samo za domaće tržište.
Spoljna trgovina je značajno liberalizovana nakon 2000, ali postoji još
mnogo problema u ovoj oblasti, koji efektivno služe kao necarinske
barijere trgovini. Ovo je pre svega vidljivo u oblasti sertifikacije i
standardizacije proizvoda, a carinska služba još uvek nema
zadovoljavajuće kapacitete. I pored trgovinskih sporazuma sa najvećim
trgovinskim partnerima (EU, Ruska Federacija), Srbija je uz Bosnu i
Hercegovinu jedina zemalja u Evropi još uvek nije postala članica STO.
Najvažnije preporuke
■
■
■
■
■
Izmeniti zakon o GMO koji će dopustiti promet GMO proizvoda, kao
neophodnog koraka ka članstvu u STO. Moguće je uvesti obavezu
obeležavanja proizvoda koji sadrže GMO, zarad informisanja
potrošača.
Započeti bilateralne pregovore sa zemljama članicama STO da bi se
ubrzala procedura prijema Srbije u ovu međunarodnu organizaciju.
Smanjenje necarinskih barijera u trgovini potpunim usaglašavanjem
propisa o kvalitetu i standardizaciji sa evropskim zakonodavstvom.
Eliminisanje obaveze da neki proizvid prolazi dva puta kroz istu
proceduru (jednom u zemlji porekla, drugi put u Srbiji).
Revizija vizne politike, koja bi omogućila veći obuhvat zemalja iz
kojih je moguće uću u Srbiji bez vize za kraće boravke. Povećati
stepen harmonizacije sa zemljama Šengena po ovom pitanju, i
pojednostaviti unutrašnji okvir eliminacijom više različitih perioda
boravka uvođenjem samo perioda od 90 dana.
Smanjiti restriktivnost propisa Narodne banke Srbije koji se tiču
tokova kapitala i dodatno liberalizovati kapitalni račun.
54