ekonomskim slobodama u Srbiji 2016
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
medijima od strane vršioca izvršne vlasti kroz koje, ponekada implicitno, a<br />
ponekada veoma eksplicitno, provejavaju želje zvaničnika u pogledu<br />
sudskih ishoda.<br />
Samo sudstvo ne daje dovoljno otpora ovakvim tendencijama: sudije za<br />
koje se sumnja da neće dobro razumeti ili primiti naloge sklanjaju se sa<br />
važnih slučajeva ili se oni dele (primer afere Indeks, gde je u pola procesa<br />
sudija premešten u drugi sud, a jedan od okrivljenih izdvojen iz opšteg<br />
procesa), ili se protiv sudija pokreću sumnjivi disciplinski procesi (primer<br />
sudije Vučinića, nadležnog sudija u suđenju Miroslavu Miškoviću).<br />
Velika slabost pravosuđa u <strong>Srbiji</strong> je izvršenje presuda. Ovaj proces je<br />
veoma neefikasan, a pre svega izuzetno spor. Rezultat ovoga je pad<br />
poverenja građana i privrednika sudove, i smanjenje mogućnosti zaštite<br />
svojinskih prava u sudskom postupku - jer čak i da se donese pravedna<br />
presuda ako se ona ne može implementirati deo sudski postupak gubi<br />
smisao. U velikom broju slučajeva koji se vode protiv Srbije pred<br />
Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu uzrok ne leži u odsustvu<br />
stručnosti ili pristrasnosti sudstva, već u izvršenju presuda.<br />
U danima U % potraživanja<br />
Srbija 635 40.8<br />
Bosna i Hercegovina 595 36<br />
Albanija 525 34.9<br />
Hrvatska 572 16.7<br />
Makedonija 634 28.8<br />
Bugarska 564 23.8<br />
Rumunija 512 28.9<br />
OECD 553 21.3<br />
„Niko nije zadovoljan radom sudova, ni sudije ni stranke“<br />
Sa svim ovim slabostima, rad sudova u <strong>Srbiji</strong> ne ostavlja veliko<br />
zadovoljstvo među onima koji su bili prinuđeni da putem sudskog procesa<br />
zaštite svoja prava. Među privrednicima često se javlja mišljenje da je<br />
vidljivo postojanje varijanse tj. odstupanja nivoa stručnosti od proseka<br />
među različitim sudijama ili čak sudovima. Ovo je naročito vidljivo u<br />
slučaju privredne i poreske problematike. Stoga bi važan korak bio<br />
povećanje stepena znanja o privrednim zakonima među sudijama, kao i<br />
njegovog ujednačavanje, što bi eliminisalo situaciju da više sudija u<br />
sličnim situacijama donesu različite sudijske odluke. Utisak je da je nizak<br />
kvalitet naročito vidljiv u prvostepenim sudovima, a mnogo manje u<br />
51
Change language