ekonomskim slobodama u Srbiji 2016

ovih banaka sanirana je sredstvima direktno iz budžeta, što je bio veliki
udar na javne finansije. Država je i pored ovoga i dalje većinski vlasnik u
nekoliko banaka - Komercijalnoj banci, Banci Poštanska štedionica
(preuzela aktivu propalih banaka) i Srpskoj banci, a državno preduzeće u
oblasti telekomunikacija otvorilo je sopstvenu banku, dok postoje i najave
iz javnog preduzeća Pošte Srbije da je ono zainteresovano za otvaranje
sopstvene banke. Na sve ovo, i dalje postoji Fond za razvoj, kao poseban
vanbudžetski fond koji daje sredstva za kredite ili garancije
preduzetničkim projektima, vršeći ulogu neke razvojne banke 1 .
Veoma važan problem predstavlja i visok nivo nenaplativih kredita - NPL.
Nenaplativi krediti posledica su kako loših kreditnih odluka banaka (u
vreme privredne ekspanzije kolaterali su imali znatno veću vrednost nego
kada su nakon prelivanja krize na Srbiju cene nekretnina značajno pale, a
ekonomski rast koji je svima garantovao da će otplatiti preuzete obaveze je
presušio) ali i lošeg zakonodavnog okvira koji je otežavao bankama da se
reše problematičnih kredita ili da naplate svoja potraživanja.
88