ekonomskim slobodama u Srbiji 2016
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
2. Preduzeća u državnom vlasništvu<br />
Preduzeća u državnom vlasništvu nemaju status pružaoca usluge od javnog<br />
značaja već uglavnom posluju na tržištima gde imaju konkurenciju od<br />
strane privatnih preduzeća. Neki od najpoznatijih primera su Air Serbia<br />
(avio saobraćaj), Komercijalna banka, Dunav osiguranje (finansijske<br />
usluge), Telekom Srbija (telekomunikacije).<br />
Opšte pravilo je da ova preduzeća nemaju dobru poslovnu strategiju ili da<br />
nedovoljno investiraju, što dugoročno utiče na njihove poslovne<br />
performanse. Telekom Srbija tako gubi broj pretplatnika i smanjuje<br />
profitabilnost, Dunav osiguranje je značajno povećalo broj radnika a da mu<br />
nisu porasli poslovni prihodi itd. Pored same efikasnosti poslovanja za koje<br />
se očekuje da bi bilo bolje da su ove kompanije u privatnom vlasništvu,<br />
postavlja se pitanje da li je opravdano da država pruža privatna dobra, a ne<br />
samo javna dobra.<br />
3. Preduzeća u privatizaciji ili restrukturiranju<br />
Ova preduzeća su bila u državnom ili društvenom vlasništvu, ali nisu još<br />
uvek uspešno privatizovana. Dobar deo njih nikada nije prošao kroz taj<br />
proces, ali je za neka od njih koja su privatizovana kasnije rakinut<br />
privatizacioni ugovor jer njihov vlasnik nije ispunio soje ugovorne obaveze<br />
(ovo se obično odnosilo na isplatu pune cene iz ugovora, usled prakse<br />
prodaje preduzeća na rate). Restrukturiranje, umesto da bude kratkotrajan<br />
proces, koji bi doveo do sagledavanja mogućnosti opstanka preduzeća na<br />
tržištu ili do njegove likvidacije, pretvorio se u praksi u svoju suprotnost<br />
usled neograničenosti trajanja procedure. Tako su neka preduzeća u statusu<br />
restrukturiranja provela gotovo celu deceniju. Spisak ovih kompanija je u<br />
jednom trenutku brojao preko 500 različitih preduzeća. Kako su tokom<br />
restrukturiranja preduzeća zaštićena od prinudne naplate potraživanja, ovo<br />
je poslužilo da se ona veštački održavaju u životu, obično putem direktnih<br />
(u vidu novčanih davanja) ili indirektnih subvencija (tolerisanjem<br />
neplaćanja poreskih obaveza, ili potrošene robe čiji su dobavljači državne<br />
kompanije, kao što je u slučaju električne enrgije ili komunalnih usluga).<br />
Opšti utisak, koji potvrđuje i spisak državnih, javnih i preduzeća u<br />
restrukturiranju jeste da je javni sektor predimenzioniran. Ovo je moguće<br />
rešiti različitim instrumentima, imajući u vidu trenutnu situaciju ali i<br />
moguće dobiti usled povećanja efikasnosti korišćenja ekonomskih resursa.<br />
Prvo, treba do kraja sprovesti proces privatizacije preduzeća u<br />
restrukturiranju, u skladu sa sporazumom sa MMF-om. Trenutno postoje<br />
32
Change language