ovde - Stalna konferencija gradova i opÅ¡tina

More documents

Recommendations

Info

44 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PRIRUČNIK ZA SPROVOĐENJE NA NIVOU... o stranim ulaganjima. Suprotno ponašanje javnog tela prema „privatnom partneru“ – stranom fizičkom ili pravnom licu u smislu Zakona o JPP – značilo bi diskriminaciju takvog partnera na način koji upućuje na odgovornost države domaćina (države u koju se investicija realizuje). Posmatrana kroz vizuru položaja i interesa lokalnih samouprava kao „javnog partnera“, činjenica da je u postupku dodele i realizacije projekta JPP prekršeno načelo „nacionalnog tretmana“ može uzrokovati odgovornost Republike Srbije kao suverena. Stoga je važno naglasiti da, prema izričitoj dikciji Zakona, davanje saglasnosti Vlade na konačni nacrt javnog ugovora u kome Republika Srbija nije ugovorna strana, ne podrazumeva njenu odgovornost za sporove koji nastanu iz tog ugovora između javnog i privatnog partnera. Ako nije drugačije ugovoreno u pisanom obliku, javni partner u javnom ugovoru uvek je odgovoran za realizaciju projekta JPP i za njegove eventualne posledice (videti čl. 47. st. 5. i 6. Zakona o JPP). Lokalna samouprava, dakle, odgovara za sve obaveze preuzete prema privatnom partneru u toku realizacije projekta JPP, kao i za štetu prouzrokovanu privatnom partneru. Jedan od načina sprečavanja sukoba interesa lokalne samouprave i centralnih vlasti jeste ustanovljavanje Komisije za JPP kao stručnog tela Vlade Republike Srbije. Komisiju čini devet članova, predstavnika relevantnih ministarstava i tela. Predstavnik ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja ujedno je i predsednik Komisije, a predstavnik ministarstva nadležnog za poslove finansija njegov zamenik. Komisija je profilisana kao stručno a ne političko telo. Posle usvajanja Zakona o JPP i koncesijama, donesen je podzakonski akt („Odluka o obrazovanju Komisije za javno-privatna partnerstva“), kojom je predviđeno da je „za sprovođenje svakog projekta javno-privatnog partnerstva neophodno pribaviti pozitivno mišljenje Komisije“ (stav 5. Odluke). Time je jasno opredeljen obavezujući karakter navedenog mišljenja Komisije: izostanak pozitivnog ili davanje negativnog mišljenja znači da projekat JPP bez elemenata koncesije nije odobren. Imajući u vidu navedena ovlašćenja i odgovornosti Komisije za JPP, neophodno je da se aktivnosti lokalne samouprave od samog početka, barem na nivou razmene informacija, usklade sa aktivnostima Komisije za JPP i da se njene aktivnosti prate, a odluke i akti pažljivo analiziraju. 1.2.2. „Ugovorno i institucionalno javno-privatno partnerstvo“ Zakon o JPP i koncesijama razlikuje ugovorno i institucionalno JPP (u ovom drugom slučaju govori se o „korporatizaciji“ JPP). Zakon o JPP izričito uređuje koncesiju kao oblik ugovornog JPP (uz utvrđivanje, u čl. 46, elemenata „javnog ugovora“ kao ugovornog instrumenta JPP i za druge oblike javno-privatnog partnerstva). Predmet koncesije je komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Koncesiju daje javno telo, uz obavezu privatnog partnera da plaća koncesionu naknadu. Predmet koncesije Zakon o JPP definiše „otvorenom listom“; navedena lista daje samo primere predmeta JPP sa elementima koncesije,
GLAVA II - JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U PRAVNOM SISTEMU... 45 ne isključujući mogućnost da su predmet koncesije usluge ili delatnosti koje nisu na listi definisanoj u Zakonu o JPP. Da bi određena delatnost bila predmet JPP sa elementima koncesije, dovoljno je da se radi o komercijalnom korišćenju prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini, ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa. 20 Ključna karakteristika koncesije jeste široko definisana obaveza privatnog partnera. Privatni partner preuzima rizik finansiranja (najčešće uzimanjem kreditnog kapitala), projektovanja, gradnje, iskorišćavanja i naplaćivanja usluge od krajnjih korisnika. Rizik javnog partnera ograničen je na izbor privatnog partnera. Privatni partner, s druge strane, snosi sve druge rizike realizacije JPP sa elementima koncesije. Opisana raspodela rizika na prvi pogled je povoljna za javno telo, s obzirom da su gotovo svi operativni rizici na strani privatnog aktera. Valja, međutim, upozoriti na stalan i realan rizik da će koncesionar, u odsustvu izričitih ograničenja prilikom obračuna troškova i tarifa za uslugu ili delatnost, biti vođen sopstvenom poslovnom i trgovačkom etikom, što može da proizvede i političke konsekvence za javno telo (previsoke tarife, nepostojanje kaskadnog sistema tarifa – diferenciranih tarifa, s obzirom na socijalnu stratifikaciju). 21 Kada rizik postane opipljiv, politički teret je po pravilu nepovratno prenet na javno telo jer privatni partneri gotovo bez izuzetka nisu osetljivi na političke teškoće javnog tela. Uzimajući sve ovo u obzir, od ključnog je značaja da se u pregovorima o koncesiji i utvrđivanju uslova i očekivanih rezultata JPP, javno telo kao koncedent (davalac koncesije) na odgovarajući način zaštiti od ovakvog političkog rizika. Ipak, dve su ograničavajuće okolnosti u pogledu efikasnosti zaštitnog mehanizma javnog tela od rizika „političke“ odgovornosti za previsoku cenu usluga privatnog partnera-koncesionara. Prva ograničavajuća okolnost ogleda se u činjenici da privatni partner neće uvek prihvatiti mogućnost da u sopstvene poslovne projekcije uključi potrebu zaštite političkih interesa javnog tela; takvu odgovornost privatni partner može smatrati preteškom i stoga odustati od pregovora o koncesiji. U krajnjem ishodu, rezultat bi bio izostanak realizacije projekta JPP. Druga ograničavajuća okolnost je politički mehanizam demokratskih društava: javna tela koriste velike projekte (što projekti JPP mahom i jesu) za ostvarivanje kratkoročnih političkih interesa, bez uzmanja u obzir dugoročnih posledica. Suštinski, cilj 20 Koncesija se može dati: 1) za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa; 2) za pojedine delatnosti unutar zaštićenih područja prirode, kao i za korišćenje drugih zaštićenih prirodnih bogatstava; 3) u oblasti energetike; 4) za luke; 5) za javne puteve; 6) za javni prevoz; 7) za aerodrome; 8) u oblasti sporta i obrazovanja; 9) za kulturna dobra; 10) za komunalne delatnosti; 11) za železnice; 12) za komercijalno korišćenje žičara; 13) u oblasti zdravstva; 14) u oblasti turizma; 15) i drugim oblastima. Videti: čl. 11. Zakona o JPP i koncesijama. 21 Socijalna ili društvena stratifikacija je pojam u sociologiji koji označava hijerarhijsko postavljanje društvenih klasa, kasti i pojedinih slojeva unutar društva u pogledu dostupnosti materijalnim ili simboličkim dobrima. Dok su za sva društva karakteristični neki oblici stratifikacije, tek razvojem sistema zasnovanih na državnoj organizaciji nastaju velike razlike u bogatstvu i moći. Najznačajniji oblik stratifikacije u modernim društvima je podela na klase.
Page 1: Prof. dr Predrag Cvetković Dr Sla
Page 5 and 6: Prof. dr Predrag Cvetković Dr Sla
Page 7 and 8: UVODNA REČ AUTORA Izrada Priručni
Page 9 and 10: UVODNI TEKST Zbog sve veće potrebe
Page 11 and 12: SADRŽAJ GLAVA I OPŠTE PRETPOSTAVK
Page 13: Sadržaj 11 3.2. Korak - Izbor priv
Page 16 and 17: 14 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PRI
Page 43 and 44: GLAVA II JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO
Page 45: GLAVA II - JAVNO-PRIVATNO PARTNERST
Page 49 and 50: GLAVA II - JAVNO-PRIVATNO PARTNERST
Page 65: GLAVA II - JAVNO-PRIVATNO PARTNERST
Page 89 and 90: GLAVA IV VAŽNI ELEMENTI U POSTUPKU
Page 91 and 92: GLAVA IV - VAŽNI ELEMENTI U POSTUP
Page 97 and 98:
GLAVA IV - VAŽNI ELEMENTI U POSTUP
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
GLAVA V MAPA PUTA - OD IDEJE DO REA
Page 107 and 108:
GLAVA V - OD IDEJE DO REALIZACIJE P
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
GLAVA VI PRIMERI IZ PRAKSE 1. STUDI
Page 163 and 164:
GLAVA VI - PRIMERI IZ PRAKSE 161 in
Page 165 and 166:
GLAVA VI - PRIMERI IZ PRAKSE 163
Page 167 and 168:
GLAVA VI - PRIMERI IZ PRAKSE 165
Page 169:
GLAVA VI - PRIMERI IZ PRAKSE 167 i
Page 172 and 173:
170 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PR
Page 174:
172 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PR
show all

ovde - Stalna konferencija gradova i opÅ¡tina

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?