ovde - Stalna konferencija gradova i opÅ¡tina

More documents

Recommendations

Info

72 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PRIRUČNIK ZA SPROVOĐENJE NA NIVOU... • na nepouzdanosti podataka o učincima i funkcionalnosti novih ili inovativnih tehnologija; • na nespremnosti finansijera/kreditora da finansijski podrže projekte koje prate rizici korišćenja nove ili netestirane tehnologije. 58 Ta „konzervativnost“ građevinskog preduzimača, nastala kao posledica preuzimanja rizika primopredaje, prevazilazi se odgovarajućim garancijama koje snabdevači opreme daju uz novu tehnologiju. Ove garancije snabdevači daju radi promovisanja takvih tehnologija. Lokalna samouprava, prilikom pripreme dokumentacije za javnu nabavku projekta JPP, može da uslovi ostvarenje projekta korišćenjem najsavremenije tehnologije. Na prvi pogled reč je o smislenom zahtevu. Ipak, uzimajući u obzir navedeno, preporuka je da javno telo, prilikom ispostavljanja ovakvog zahteva, sagleda okolnosti konkretnog projekta JPP, kako bi se izbeglo „odvraćajuće dejstvo“ tog zahteva na privatne partnere. Rizik prekoračenja roka izgradnje objekta ili postrojenja kao elemenat rizika okončanja projekta potencijalno nanosi štetu projektnoj kompaniji (jer ne može da otpočne rad usled čega ne može da vraća kredite i generiše prihod), javnom telu (jer je pod političkim pritiskom uspeha projekta, na primer zbog blizine izbora) i isključivom kupcu (jer izostaje planirani proizvod ili usluga iz projekta JPP). Jednako kao rizici građenja i primopredaje, i rizik prekoračenja roka građenja preuzima građevinski preduzimač. Prekoračenje roka aktivira penale koji se plaćaju najčešće projektnoj kompaniji nastale zbog njenih gubitaka pošto mora da plaća nadoknadu isključivim kupcima (jer ne dobijaju proizvod koji očekuju), snabdevačima sirovinama (koje projektna kompanija ne kupuje jer projekat nije u funkciji, pa snabdevač sirovinama trpi štetu) i obaveze servisiranja kredita iz sopstvenih izvora (a ne iz generisanog prihoda). 1.3.3. Rizik rasta troškova izgradnje i upravljanja projektom (eng. cost increase risk) Rizik da će prognozirana suma troškova gradnje i upravljanja projektom iz nekog razloga biti premašena jeste rizik koji mora da bude prepoznat. Za finansijera-kreditora, otklanjanje ovog rizika od projektne kompanije (i prebacivanje u polje odgovornosti nekog od ostalih učesnika projekta JPP) ključno je: cilj finansijera je da održi nepromenjenim odnos sume koju je dao kao podršku projektu i očekivanog prihoda od projekta JPP (eng. project cover ratio). Finansijer će odobriti kredit i finansiranje samo ukoliko je projekat finansijski održiv. Parametri na kojima je zasnovano odobrenje finansiranja mogu se promeniti na štetu održivosti projekta (realizuje se rizik povećanja troškova). Ova promena može nastupiti u dva perioda: 58 Videti izlaganje o riziku tehnološkog učinka kao delu rizika učinka.
GLAVA III - PODELA RIZIKA KOD PROJEKATA JPP 73 • između momenta kada je utvrđena cena građenja i trenutka kada je finansijska konstrukcija zatvorena (finansijer je kao relevantnu uzimao prethodnu cenu građenja za procenu održivosti projekta; navedena cena građenja promenjena je u periodu od utvrđivanja do definisanja uslova finansiranja); • između momenta zaključenja finansijske konstrukcije i kasnije, tokom izgradnje projekta (povećanje troškova gradnje) ili njegovog funkcionisanja (povećanje troškova upravljanja). U oba slučaja finansijer teži da rizik promene cene prebaci na javnog partnera (dalje od projektne kompanije), dok javni partner teži da rizik poskupljenja prenese na projektnu kompaniju ili građevinskog preduzimača. U svakom slučaju, lokalna samouprava kao javni partner trebalo bi da u pregovorima s privatnim partnerom (sponzorom, građevinskim preduzimačem, vlasnikom) pokuša da ovaj rizik, barem delimično, otkloni od sebe. Rizik povećanja poreza uslovljen je činjenicom da je sprovođenje poreske politike u nadležnosti države. U slučaju da se radi o projektu JPP u kojem je javni partner država kao suveren (centralna vlast, na primer organi, tela i institucije republičkog nivoa), postoji opravdanje da privatni partner ovaj rizik prebaci na javno telo koje je odobrilo projekat JPP ili na isključivog kupca (ukoliko je isključivi kupac javno preduzeće u državnoj svojini, poput preduzeća za proizvodnju i distribuciju električne energije). Takođe postoji i situacija u kojoj će poreska stopa postati povoljnija po privatnog partnera i mogućnost nivelisanja odnosa u drugom smeru. Situacija je, pak, različita kad je reč o lokalnoj samoupravi kao javnom partneru. Tada se otvara pitanje da li je opravdano da ona snosi teret nastupanja ovog rizika: činjenica da istupa kao javni partner ne može da zaobiđe okolnost da ona ne propisuje i ne naplaćuje fiskalne nadoknade (to po pravilu jeste nadležnost republičkih organa). Ipak, uprkos činjenici da javni partner jeste pravno i politički odvojen od fiskalnog suverena, praksa je da javni partner snosi ovaj rizik (čak i kada je javni partner lokalna samouprava). Smatra se da je i takav javni partner u boljoj poziciji da upravlja ovim rizikom, uz dodatno opravdanje da je javni parner (lokalna samuprava) finansiran iz poreskih sredstava koja se naplaćuju, između ostalog, i od projekta JPP. Jedan od razloga preraspodele rizika povećanja fiskalnih nameta na javnog partnera je i u činjenici da se time podstiče centralna vlast države u kojoj se realizuje projekat JPP da ne povećava postojeće ili nameće dodatne fiskalne zahteve u odnosu na takav projekat. Bez obzira na to, lokalna samouprava kao javni partner ima legitimno pravo da pokuša da taj rizik prebaci na projektnu kompaniju: mera uspeha u ovom pokušaju zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, pre svega od pregovaračke snage uključenih učesnika. Rizik rasta cena „ulaznih troškova“ (sirovina, troškova goriva itd. (eng. input price increase) ozbiljno može da ugrozi održivost projekta (da poveća troškove upravljanja, a smanji prihode koje od projekta JPP ostvaruje projektna kompanija, time i povraćaj sredstava finansijerima, odnosno dividendi vlasnicima). Ovaj rizik naročito je izražen kada se projekat JPP realizuje u okruženju koje nema razvijeno i elastično tržište sirovinama i drugih ulaznih dobara neophodnih za funkcionisanje projekta (eng.
Page 1:
Prof. dr Predrag Cvetković Dr Sla
Page 5 and 6:
Prof. dr Predrag Cvetković Dr Sla
Page 7 and 8:
UVODNA REČ AUTORA Izrada Priručni
Page 9 and 10:
UVODNI TEKST Zbog sve veće potrebe
Page 11 and 12:
SADRŽAJ GLAVA I OPŠTE PRETPOSTAVK
Page 13:
Sadržaj 11 3.2. Korak - Izbor priv
Page 16 and 17:
14 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PRI
Page 18 and 19:
Page 20 and 21:
Page 22 and 23:
Page 24 and 25: 22 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PRI
Page 43 and 44: GLAVA II JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO
Page 45 and 46: GLAVA II - JAVNO-PRIVATNO PARTNERST
Page 65: GLAVA II - JAVNO-PRIVATNO PARTNERST
Page 89 and 90: GLAVA IV VAŽNI ELEMENTI U POSTUPKU
Page 91 and 92: GLAVA IV - VAŽNI ELEMENTI U POSTUP
Page 105 and 106: GLAVA V MAPA PUTA - OD IDEJE DO REA
Page 107 and 108: GLAVA V - OD IDEJE DO REALIZACIJE P
Page 125 and 126:
GLAVA V - OD IDEJE DO REALIZACIJE P
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
GLAVA VI PRIMERI IZ PRAKSE 1. STUDI
Page 163 and 164:
GLAVA VI - PRIMERI IZ PRAKSE 161 in
Page 165 and 166:
GLAVA VI - PRIMERI IZ PRAKSE 163
Page 167 and 168:
GLAVA VI - PRIMERI IZ PRAKSE 165
Page 169:
GLAVA VI - PRIMERI IZ PRAKSE 167 i
Page 172 and 173:
170 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PR
Page 174:
172 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PR
show all

ovde - Stalna konferencija gradova i opÅ¡tina

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?