ovde - Stalna konferencija gradova i opština

88 JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - PRIRUČNIK ZA SPROVOĐENJE NA NIVOU...
1.2. Ekonomski i finansijski uslovi finansiranja
Kao i u svakoj drugoj zemlji, i kada je reč o Republici Srbiji, naročito lokalnoj samoupravi,
posebno su važni preduslovi finansijske prirode. Radi očuvanja fiskalne i monetarne
discipline, sledeće zakonske odredbe (Zakon o javnom dugu, Zakon o budžetskom
sistemu) postavljaju ograničenja kod kapitalnih investicionih rashoda:
3. Iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode ne
može biti veći od 50 odsto ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne
vlasti u prethodnoj godini. Izuzetno, udeo može biti veći od 50 odsto samo u
slučajevima dugoročnog zaduživanja s rokom otplate, ne računajući period mirovanja,
najmanje pet godina (izmenjen i dopunjen čl. 36 Zakona o javnom dugu).
4. Iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna
zaduživanja ne može da bude veći od 15 odsto. Izuzetno, udeo može biti
veći od 15 procenata ukoliko dve trećine tekućeg suficita u odnosu na ukupno
ostvarene tekuće prihode čini udeo veći od 15 odsto (izmenjen i dopunjen čl. 36
Zakona o javnom dugu).
5. Ukoliko usled kapitalnih investicinih rashoda nastane deficit, neophodno je poštovanje
fiskalnih pravila za lokalnu vlast (čl. 27. Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o budžetskom sistemu). To znači da je fiskalni deficit lokalne vlasti
moguć samo kao rezultat javnih investicija. Fiskalni deficit lokalne vlasti u određenoj
godini ne može biti veći od 10 odsto njenih prihoda u toj godini, jer je
fiskalni deficit lokalne vlasti sastavni deo konsolidovanog deficita države.
Izvršni organ lokalne vlasti može da podnese zahtev Ministarstvu za odobrenje fiskalnog
deficita iznad navedenog iznosa samo ukoliko je to rezultat realizacije javnih
investicija. Zahtev za prekoračenje podnosi se Ministarstvu nadležnom za poslove finansija
najkasnije do 1. maja tekuće godine, za narednu budžetsku godinu.
Zahtev za prekoračenje treba da sadrži detaljno obrazloženje opravdanosti investicija
koje su uslovile prekoračenje, analizu dugoročne održivosti duga lokalne vlasti, kao i
druge informacije koje zahteva Ministarstvo. Ministarstvo je dužno da najkasnije do 30.
juna lokalnoj vlasti odgovori na zahtev uz odgovarajuće obrazloženje.
Pri odobravanju prekoračenja Ministarstvo će voditi računa o opravdanosti zahteva
i o mogućnosti da se zahtev uklopi u planirani deficit konsolidovanog sektora države
za narednu godinu.
Ukoliko lokalna vlast prekorači granicu deficita u određenoj godini bez odobrenja
Ministarstva, ministar obustavlja prenos sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno
pripadajući deo poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća u narednoj budžetskoj
godini za iznos prekoračenja.