ovde - Stalna konferencija gradova i opština

GLAVA III - PODELA RIZIKA KOD PROJEKATA JPP 75
Upravljač je često spreman da svoj rizik kontroliše time što ugovara fiksno plaćanje
(bez uticaja njegovog upravljanja na učinak projekta), uz definisanje troškova upravljanja
(mimo njegove zarade), koje nadoknađuje projektna kompanija.
U slučaju da je za povećanje troškova upravljanja odgovoran neki od ostalih učesnika
projekta JPP (na primer isključivi kupac koji nije obezbedio odgovarajuću infrastrukturu
za isporuku proizvoda; građevinski preduzimač odgovoran za otklanjanje
nedostataka ispoljenih u toku garancije za izgrađeni objekat), takav učesnik snosiće povećanje
navedenih troškova. Neraspoređeni troškovi upravljanja koje ne snosi konkretni
učesnik JPP projekta (upravljač, isključivi kupac, građevinski preduzimač), ostaju na
projektnoj kompaniji.
Rizik pada cene proizvoda ili usluge JPP projekta (eng. decrease of the offtake price)
posledica je činjenice da prihod JPP projekta zavisi od obima isporuke proizvoda
ili usluga na tržištu i cene za te proizvode i usluge.
Kao u svakoj ekonomskoj delatnosti, i projekati JPP trpe tržišni rizik pada cene
proizvoda ili usluge koji potiču iz JPP projekta, s posledicom pada prihoda. Finansijer
projekta teži da ovaj tržišni rizik bude predvidljiv, razuman i upravljiv u momentu zaključivanja
finansijske konstrukcije. U svakom slučaju, finansijer će insistrati da rizik
pada cena proizvoda i usluga iz JPP projekta (jednako kao i drugi rizici) bude prenet
s projektne kompanije na druge subjekte. Jedan od ustaljenih načina ublažavanja tog
rizika je ugovor o isključivoj kupovini (eng. offtake purchase agreement). Reč je o sporazumu
kojim se isključivi kupac obavezuje da kupi deo ili sve proizvode i usluge koji
potiču od projekta (recimo električne energije iz električnih centrala ili voda dobijena
prečišćavanjem). Ovim ugovorom projektna kompanija obezbeđuje siguran prihod od
JPP projekta. Ugovori o isključivoj kupovini nisu pogodni za svaki tip projekta JPP.
Ilustracije radi, ukoliko je isključivi kupac istovremeno i javni partner (na primer, lokalna
samouprava plaća vodu dobijenu iz postrojenja za preradu i prečišćavanje otpadnih
voda), kupovina po fiksnoj ceni može uzrokovati političke pritiske. Ovi pritisci biće tim
snažniji ukoliko se radi o proizvodima kod kojih:
• postoji „vibrantno“ tržište (tržište na kome se proizvodi JPP projekta mogu pribaviti
po ceni nižoj od utvrđene ugovorom o isključivoj kupovini), ili
• je cena takvih proizvoda iz projekta JPP previsoka uzimajući u obzir ekonomsku
situaciju onih kojima je taj proizvod namenjen (pri čemu se radi o socijalno neophodnom
proizvodu).
U opisanim suituacijama, dakle, rizik poskupljenja proizvoda ili usluge JPP snosi
javni partner, što može da aktivira političke pritiske na čitav projekat, osim ukoliko tu
cena ne subvencioniše javni partner.