Ministarstvo finansija Crne Gore Oktobar ... - Vlada Crne Gore

g oktobar - decembar 2009. g Bilten Mi nis tar stva fi nan si ja Cr ne Go rezapočinjanje biznisa, izdavanje građevinskihdozvola, zapošljavanje radnika iplaćanje poreza...“.27.11.2009. godine - Održan za v­ršni sastanak Upravnog odbora projekta“Prvi koraci u uspostavljanjuDe centralizovanog sistema implementacije(DIS) u Crnoj Gori”Na završnom sastanku Upravnog odboraprojekta pod nazivom “Prvi koraciu uspostavljanju Decentralizovanog sistemaimplementacije (DIS) u Crnoj Gori“,godine prezentiran je finalni izvještaj.Izvještaj se odnosi na opis aktivnostisprovedenih u pomenutom periodu, kaoi na rezultate postignute tokom periodaizvještavanja. Osim toga, Izvještaj sadržipreporuke o aktivnostima koje jeneophodno preduzeti u periodu nakonzavršetka Projekta, kako bi se procesuspostavljanja DIS-a u Crnoj Gori uspješnofinalizovao. Aktivnosti koje su preduzeteu okviru projekta podijeljenesu na šest glavnih komponenti, i to:komponenta 0: horizontalne aktivnosti(vezane za sva IPA tijela), komponenta1 - Nacionalni IPA koordinator (NIPAC),komponenta 2 - Nacionalni fond, komponenta3 - Sektor za finansiranje i ugovaranjesredstava EU pomoći (CFCU),komonenta 4 - Jedinica za unutrašnjureviziju Ministarstva finansija (MF-IAU) ikomponenta 5 - Visoki programski službenici.03.12.2009. godine - Samostalnisavjetnik u Ministarstvu finansija, AnaKrsmanović, učestvovala na mini st a­rskoj konferenciji posvećenoj ref ormifinansijskog izvještavanja u Beču„Na svom putu ka otvorenoj, kon kurentnoji liberalnoj ekonomiji sa stimulativnimtržištem, Crna Gora je ostvarilamnoge reforme koje su nas dovele dozavršne faze u procesu tranzicije. Sadanam predstoji faza „finog podešavanja“uspostavljenih institucija, posebno ukontekstu EU integracija. Ipak, mo globi se reći da je u prošloj godini, većinazemalja prolongirala okončanjetra nzicionog procesa za postkrizni period.Potreba da se sačuva socijalni iekonomski balans u cijelom svijetu jegotovo ekumenski prioritet. Negativneimplikacije krize će znatno uticati da seunazade napori i ekonomski rezultatikoje su mnoge zemlje ostvarile. Naudaru će biti održavanje kontinuitetastalnog rasta u unapređenju ekon o-mskih sistema, a samim tim i reali zacijamakroekonomskih scenarija. Poboljšanje uslova poslovanja nije i netreba da bude izolovani cilj kreatoraekonomske politike. Na kra tak rok, zemljekoje tome posvećuju više pažnjeod ostalih mogu ostvariti određene benefite,ali već u srednjem i dugom rokuvremenski koordinirani napori zemaljau regionu da rade na stvaranju uslovaza lakše poslovanje, čine ukupan regionkonkurentnijim i vi zibilnijim na globalnomtržištu. Tek ta da se ostvarujupravi benefiti za gra đane naših zemalja.Shvatajući da je pouzdani finansijskisistem kamen te meljac pravilnog funkcionisanjatržišne ekonomije i jakogfinansijskog sistema, Crna Gora jepostavila ambiciozne ciljeve za pobo -ljšanje ekonomskog finansijskog iz -vje štavanja. Vlada Crne Gore je u oktobru2008. usvojila Strategiju i Akci oniplan za unapređenje kvaliteta finansijskogizvještavanja u Crnoj Gori. Uprocesu izrade ovih dokumenata, imalismo veliku podršku Svjetske banke iiskoristila bih priliku da se zahvalim unadi da će se njihova podrška nastavitii u budućnosti. Imajući u vidu da sereforme ne mogu sprovesti “preko noći”,implementacijom Strategije i Akcionogplana preduzeli smo manje korakekoji nam s druge strane omogućavajuubrzan razvoj...“.04.12.2009. godine - SaopštenjeMi nistarstva finansija povodom izjavaUnije poslodavaca oko novih poreskihrješenjaIzmjenama i dopunama Zakona oporezu na dohodak fizičkih lica i Zakonao doprinosima za obavezno socijalnoosiguranje, smanjen je porezna dohodak fizičkih lica sa 12 na 9%,kao i doprinosi poslodavca sa 14,5% na9,8%, a ukupni doprinosi za obaveznosocijalno osiguranje povećani su sa32 na 33,8%. Na taj način povećanisu doprinosi na teret zaposlenog, a zaposlodavca smanjeni za 4,2 procentnihpoena. Povećanjem doprinosa na teretzaposlenog i smanjivanjem ne tozarade, nije ugrožena likvidnost nijednogpredu zeća u Crnoj Gori. Naprotiv,smanjenjem ukupnog troška zarade,poslodavcima je ostavljena mogućnostda, smanjivanjem doprinosa na teretposlodavca, uz ne znatno smanjenjeneto zarade, imaju isti nivo troška zaisplatu zarada. Npr. ukoliko je ugovorenabruto zarada izn osila 641 euro,a neto zarada 460 eura, ukupni troškoviposlodavca su iz nosili 745 eura.Novim predloženim zakonskimrje šenjem predviđeno je uki danje akontativnogmjesečnog plaćanja porezana dobit, čime ostaje više novca zabiznis, poboljšava se likvidnost preduzeća, smanjuju biznis barijere i po -je dnostavljuje postupak plaćanja poreskihobaveza.45