ZAKON

- 68 -
5. Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja o zakonu
Rešenja u zakonu će uticati na sve građane u Republici Srbiji, kao i na aktere koji
deluju u stambenom sektoru: državne organe, organe jedinice lokalne samouprave,
neprofitne stambene organizacije, aktere iz privrede, preduzetnike.
U odnosu na građane koji stanuju u sopstvenim stanovima, ovim zakonom se ne
menjaju njihova prava u pogledu slobode raspolaganja njihovom imovinom, ali se
povećavaju njihove obaveze, pre svega u smislu povećanja odgovornosti u odnosu
na njeno održavanje. To se pre svega odnosi na održavanje stambenih, kao i
poslovnih zgrada u kojima postoji vlasništvo više lica na posebnim delovima, kako se
neispunjenjem ovih obaveza ne bi ugrozila njihova sopstvena imovina, kao i
imovinska i druga prava njihovih suseda i sigurnost okoline.
U sektoru održavanja kroz primenu ovog zakona se očekuju pozitivni efekti na
životnu sredinu, jer će biti obezbeđena sredstva u budžetima za podršku vlasnicima
da unaprede energetske karakteristike zgrada, čime će se povećati energetska
efikasnost.
U odnosu na građane koji koriste u zakup stanove u javnoj svojini, ovim zakonom
se najzad izjednačava metodologija obračuna zakupnine za sve takve zakupce, jer
sada postoji razlika u zakupnini na stanovima u javnoj svojini dodeljenih po zakonu o
stanovanju, ili po nekom drugom pravnom aktu (pogledati Tabelu 3.), pa su ove
kategorije zakupaca, iako stanuju u stanovima u javnoj svojini, u neravnopravnom
položaju. Takođe, i zakupci na neodređeno vreme stanova u svojini građana i
zadužbina, plaćaju takozvanu ''socijalnu'' a ne tržišnu zakupninu, jer se radi o
stanovima u privatnoj svojini koje vlasnici ne mogu da koriste ni da ostvaruju
odgovarajući prihod od svojih stanova već skoro 70 godina.
Posebno se očekuje pozitivan efekat vezano za povećanje mogućnosti za
građane da reše svoje stambene potrebe kroz različite vidove stambene podrške, a
što takođe zavisi od sredstava usmerenih za realizaciju prioritetnih stambenih
programa i projekata.
Izjednačavanje zakupnina u javnom sektoru postižu su bolji ekonomski efekti jer
će javni budžeti veće prihode, ali i društveni efekti, jer se zakupci u stanovima u
javnoj svojini najzad izjednačavaju u položaju. Pri tome se same zakupnine neće
značajno povećati. Takođe su bolji i administrativni efekti, jer je obračun zakupnine
jednostavniji i bazira se na vrednosti stana koju već obračunava poreska
administracija.
Zakon će uticati i na lokalnu samoupravu, ali ne u smislu da se povećavaju
obaveze, već u smislu da se već postojeće obaveze bolje preciziraju. Na primer, i
sada jedinice lokalnih samouprava vrše nadzor nad primenom Zakona o održavanju
stambenih zgrada u smislu zaštite javnog interesa i iseljavaju iz bespravno zauzetih
stanova i zajedničkih prostorija zgrade u skladu sa Zakonom o stanovanju, ali su
sada odredbe vezano za te obaveze preciznije.
S obzirom da je ovim zakonom utvrđen javni interes i vezano za unapređenje
energetske efikasnosti, očekuju se i pozitivni efekti u zaštiti životne sredine i
ostvarivanju globalnih ciljeva smanjivanja i prilagođavanja na efekte klimatskih
promena.
Mogu se očekivati pozitivni efekti na privredne aktere, jer se organizacijom
profesionalnog upravljanja mogu baviti samo preduzetnici ili privredna društva. S
obzirom na da će se kroz profesionalniji pristup upravljanju povećati i aktivnosti na
održavanju zgrada, kao i transparentniji rad profesionalnih upravnika, očekuje se i
povećanje konkurencije u sektoru održavanja zgrada.
S obzirom da se lokalne stambene agencije, kao neprofitne stambene
organizacije, bave upravljanjem izgradnjom i održavanjem stanova (a ne izvođenjem
samih radova), one angažuju privredne subjekte za te delatnosti kroz javne nabavke