ZAKON

- 69 -
u kojima već sada najčešće učestvuju mala i srednja preduzeća iz privatnog sektora.
Na ovaj način se direktno utiče na razvoj, pre svega lokalnog, tržišta rada.
Stambene agencije su dužne da vrše kontrolu poštovanja standarda od strane
izvođača radova, a u skladu i sa važećim propisima za socijalno stanovanje, projekti
izgradnje ovih stanova obavezno se sprovode kroz urbanističko-arhitektonske
konkurse. Na ovaj način se unapređuju arhitektonski, građevinski i ekološki
standardi, kao i ukupni standardi stanovanja, što je već potvrđena praksa mnogih
evropskih zemalja koje imaju razvijen sistem socijalnog stanovanja.
Povećava se i odgovornost državnih organa, u smislu da se precizno utvrđuju
obaveza u kontroli i nadzoru u sektoru stanovanja, kao i za vođenje registara i
evidencija.
S obzirom da će biti donet podzakonski akt, koji će preciznije regulisati rad
neprofitnih stambenih organizacija, očekuje se da će to unaprediti kvalitet njihovih
usluga, kao unapređenje njihovih kapaciteta u tom cilju.
6. Kakve troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi, a
naročito malim i srednjim preduzećima
Primena zakona će izazvati troškove za građane, vezano za izdvajanje sredstava
za neophodne troškove održavanja stanova i stambenih zgrada kako se ne bi
ugrožavao opšti interes. Obaveza upravljanja i održavanja proističe na osnovu
vlasništva na stanu. Zakonom će biti propisani minimalni nivoi izdvajanja sredstava
za upravljanje i održavanje, koji u ovom trenutku ne mogu da se izraze kao realni
troškovi, već će se izraziti u odnosu na prosečna primanja, kako se ne bi stvarale
obaveze koje građani ne mogu da plate.
Treba naglasiti da ovaj zakon neće povećati obaveze vlasnika koji se već
odgovorno ponašaju i izdvajaju sredstva za upravljanje i održavanje zgrade.
Preliminarna istraživanja su pokazala da je angažovanje profesionalnog upravnika na
istom nivou kao i plaćanje javnom komunalnom preduzeću, ali da je usluga
neuporedivo kvalitetnija i transparentnija. Tako je na primer cena za poslove
profesionalnog upravljanja koje pruža privatnik 300 dinara prosečno po stanu, dok
cena redovnog tehničkog održavanja koje obuhvata spisak od 55 različitih usluga
iznosi 5,3 dinara po m 2 , odnosno oko 350 dinara za prosečan stan u zgradi bez lifta i
oko 550 dinara za zgrade sa liftom. Danas, javno stambeno preduzeće u Beogradu,
koje isključivo održava zgradu, ali samo po pozivu (ne bavi se svakodnevnim
pregledom zgrade), naplaćuje svoju uslugu oko 600-800 dinara za prosečan stan.
Zakon predviđa ujednačenje zakupnina kroz utvrđivanje jedinstvenog koeficijenta
za njen obračun. Ova promena će se odnositi na sve stanove koji se izdaju u zakup
na neodređeno vreme, bilo da su u javnoj svojini ili svojini građana, zadužbina i
fondacija.
Ovo povećanje će najviše iznositi oko 1/2 u odnosu na dosadašnju zakupninu u
stanovima građana, zadužbina i fondacija i zavisiće od lokacije stana u gradu.
U stanovima u javnoj svojini, izjednačiće se obračun zakupnine sa obračunom
zakupnine stanova u javnoj svojini koji se daju u zakup na određeno vreme za
najviše 1/2 u odnosu na dosadašnju zakupninu u proseku. Najveće povećanje bi bilo
u Beogradu, gde bi se zakupnina duplirala prosečno u odnosu na postojeću
zakupninu u skladu po Zakonu o stanovanju, dok to povećanje ne bi bilo veliko u
gradovima srednje veličine u odnosu na sadašnju zakupninu. S obzirom da ovi
zakupci imaju veća prava od zakupaca na određeno vreme (mogu da otkupe stan po
povoljnim uslovima), neophodno je da se obaveze u smislu plaćanja zakupnine bar
izjednače.
U ovom trenutku nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi se mogli precizirati
različiti administrativni troškovi vezanih za sistem registracije i licenciranja, ali treba
naglasiti da će se ti troškovi obračunavati prema stvarnim troškovima potrebnim za