391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
„Moram da obavestim Kneset...”
22. maj. Avion je sleteo na aerodrom Lod u rano jutro.
U deset do devet Iser je već bio u Jerusalimu. Ben-Gurionov
sekretar Jicak Navon ga je odmah odveo do kancelarije premijera.
Ben-Gurion je bio iznenađen. „Kad ste stigli?“
„Pre dva sata. Imamo Ajhmana".
„Gde je?“, upita Stari.
„Ovde, u Izraelu. Adolf Ajhman je u Izraelu i, ako se slažete,
odmah ćemo ga dovesti u policiju".
Ben-Gurion je ćutao. Nije zaridao, kako su o tome pisali neki
novinari, niti se trijumfalno nasmejao, što se desilo po rečima
drugih. Nije zagrlio Isera, niti je pokazao ikakva osećanja.
„Da li ste sigurni da je u pitanju Ajhman?“, upitao je. „Kako ste
ga identifikovali?"
Iser zbunjeno odgovori da su sigumi. Nabrojao je Ben-Gurionu
sve kriterijume po kojima je Ajhman identifikovan, i naglasio da
je i sam zarobljenik potvrdio svoj identitet. Stari, međutim, nije bio
sasvim zadovoljan. To nije dovoljno, reče. Pre nego što odobri bilo
kakve dalje radnje, hteo je da se sa Ajhmanom sretne i formalno ga
identifikuje par ljudi koji su ga poznavali. Morao je da bude sto posto
siguran, a do tada nije nameravao nikome u Vladi da kaže ni reč.
Iser je pozvao svoju kancelariju i naredio službenicima da
pronađu ljude koji će moći lično da identifikuju Ajhmana. Ovi su
vrlo brzo našli dvojicu Izraelaca koji su ga znali od ranije. Odveli
su ih u ćeliju u kojoj se nalazio zarobljenik, gde su porazgovarali sa
njim i izvršili formalnu identifikaciju.
Izraelski izaslanik je u podne uleteo u restoran u Frankfurtu i
pritrčao jednom od stolova za kojim je sed i napet čovek sedeo
sam. „Gospodine Bauer”, reče, „Adolf Ajhman je sada u našim
rukama. Naši ljudi su ga zarobih i doveh u Izrael. Očekuje se da
premijer svakog trenutka da izjavu u Knesetu".
110 |