391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M osad - Najveće misije izraelske tajne sluzbe
predložio da se ipak ubije Maš’al. Njegov predlog podržali su
načelnik Cezarije i njegov oficir za bezbednost, Miška Ben-David.
Netanjahu se složio; rešen da izbegne krizu sa Jordanom, ipak
je naredio da se operacija izvede ,,tiho“ i bez razmetanja. Jatom
je za operaciju zadužio grupu Kidon - elitnu jedinicu Cezarije.
Doktor biohemije iz istraživačkog odeljenja Mosada predložio je
da se upotrebi smrtonosan otrov napravljen na Biološkom institutu
u Nes Zioni. Samo nekoliko kapi je bilo dovoljno da izazove
smrt. Nije ostavljao tragove i nije ga bilo moguće otkriti čak ni
prilikom obdukcije. Slična vrsta otrova je upotrebljena i ranije,
u aferi Godiva, protiv Vadija Hadada, lidera Narodnog fronta za
oslobođenje Palestine (videti poglavlje 14).
„Nije vas uznemiravalo to sa otrovom?“, Ben-Davida je godinama
kasnije upitao izraelski novinar Ronen Bergman. „Tako
odvratan način da se umre...“ „Recite mi“, odgovorio je Ben-David,
,,da li su metak u čelo ili raketa u automobilu humaniji od
otrova? Bilo bi, svakako, najbolje da uopšte ne postoji potreba za
ubijanjem ljudi, ali u ratu protiv terorizma - takve stvari se ne mogu
izbeći. Premijerova odluka da se izvede ,,tiha“ operacija, kako se ne
bi poremetili odnosi sa Jordanom, bila je sasvim logična".
U leto 1997. prolaznici su u Tel Avivu imali priliku da gledaju
kako dvojica mladića mućkaju konzerve koka-kole, da bi ih potom
uz prasak otvarali. Penušavo piće je uz šištanje kuljalo napolje.
Prolaznici bi na trenutak bacili iznerviran pogled na momke i nastavljali
svojim putem. Nisu ni pretpostavljali da se radi o dvojici
agenata Mosada koji su izvodili probu Maš’alovog ubistva: trebalo
je da jedan od njih otvori konzervu u njegovoj blizini i d'a mu na
taj način odvuče pažnju kako bi ga drugi poprskao po vratu s par
kapi otrova.
Prvi agenti su u Jordan stigli šest nedelja pre operacije, u avgustu
1997. Imali su strane pasoše i zadatak im je bio da prouče
Maš’alovo ustaljeno svakodnevno ponašanje; kada izlazi iz kuće,
I 319