391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
agentima Mosada, devojke su sa koferima u rukama satima hodale
u tmini, saplitale se o kamenje rasuto po putu, i na kraju zaobišle
kontrolu na granici. Posle dugog, iscrpljujućeg marša, stigle su
do puta sa druge strane granice i našle se sa Klodijem, koji ih je
odvezao u Džunijeh. Jedna po jedna su se ukrcale na jahtu, koja je
potom isplovila na svoje „slavljeničko putovanje". Devojke su na
otvorenom moru prebačene na brod izraelske mornarice.
Pripadnici Koza Nostre su sledeći dan proveli u Bejrutu, u šetnji
i kupovini. Uveče su krenuli nazad ka Damasku istim putem
kojim su i došli; nekoliko kilometara pre granice tri agenta su izašla
i, hodajući mračnim poljima, zaobišla pograničnu kontrolu. Klodi
je u svom vozilu najnormalnije prešao granicu, usput pokupio
prijatelje i vratio ih nazad u Damask.
Dan kasnije su krenuli za Pariz, a odatle u Tel Aviv. Operacija
se završila u aprilu 1973, kada je Golda Meir došla u pomorsku
bazu u Haifi da se i lično zahvali Prosperu, Klodiju i njihovim
prijateljima za sve što su učinili. Od septembra 1970. do aprila
1973. Mosad i izraelska mornarica izveli su približno dvadeset
operacija prebacivanja mladih Jevreja i Jevrejki preko plaža u
Tartusu i sa libanske obale. Sve operacije su izvršene sa uspehom,
a u Izrael je dovedeno oko 120 mladih ljudi. Sama operacija je
držana u tajnosti preko trideset godina.
To je bio kraj Koza Nostre. Momci su se okrenuli mirnodopskim
aktivnostima: bavili su se biznisom, turizmom ili se zaposlili
u državnoj službi, s tim da ih je Mosad s vremena na vreme pozivao
da učestvuju u posebnim operacijama. Posle dužeg vremena
Emanuel Alon (Klodi) je dobio pozivnicu za venčanje rođaka.
Kada su ga upoznali sa mladom, odmah ju je prepoznao: bila je to
jedna od devica koje je prebacio iz Sirije. Upitao ju je: „Odakle si?“
Devojka preblede. Znala je da ne sme da govori o tajnama iz
prošlosti. Alon joj se nasmešio: „Zar nisi došla iz Sirije? Preko
mora?“
262 |