391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Peto poglavlje
„AH, TO?MATOJE
GOVOR HRUŠČOVA...”
Sve je počelo jednom ljubavnom aferom.
U proleće 1956. Lucija Baranovski je bila smrtno zaljubljena u
zgodnog novinara Viktora Grajevskog. Njen brak sa pomoćnikom
ministra komunističke vlade Poljske se raspadao; jedva da su se više
i viđali. Lucija je rađila kao sekretarica Edvarda Očaba, generalnog
sekretara Komunističke partije Poljske, tako da se njegovo osoblje
vremenom priviklo na to da šarmantni Viktor često posećuje lepu
devojku. Lucija nije krila osećanja koja je gajila prema naočitom
mladom čoveku.
Viktor je bio urednik Poljske novinske agencije (PAP), i bio je
zadužen za praćenje događaja u Sovjetskom Savezu i istočnoj
Evropi. U stvari je bio Jevrejin čije je pravo imebilo Viktor Špilman.
Međutim, kada je - još davno - postao član Komunističke partije,
prijatelji su ga upozorili na to da sa prezimenom Špilman neće daleko
dogurati. Tako ga je promenio u Grajevski, da bi zvučalo kao
da je poljsko.
Bio je još dete kada je Nemačka u Drugom svetskom ratu okupirala
Poljsku. Njegova porodica je uspela da pređe u Rusiju i tako
za dlaku izbegne Holokaust. Posle rata su se svi vratili u Poljsku.
Hiljadu devetsto četrdeset devete godine Viktorovi roditelji i mlađa
sestra emigrirali su u Izrael, ali Viktor, odani i vatreni komunista,
nije hteo sa njima. Kao poštovalac Staljina, imao je žarku želju da
doprinese stvaranju radničkog raja.
Međutim, niko nije znao - ni prijatelji i kolege, čak ni njegova
voljena - da je nezadovoljstvo već bilo počelo da nagriza srce mladog
komuniste. Hiljadu devetsto pedeset pete je posetio porodicu u
71