391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Dvanaesto poglavlje
POTRAGA ZA CRVENIM PRINCEM
Petog septembra 1972. godine, u pola pet ujutru, osam naoružanih
terorista sa skijaškim kapama navučenim preko lica upalo
je u stan u kome su za vreme Olimpijade u Minhenu boravili
izraelski sportisti. Ubili su Mošu Vajnberga, trenera rvačkog tima,
koji je pokušao da im prepreči put, kao i šampiona u dizanju tegova,
Džoa Romana. Probuđeni povicima i ispaljenim hicima, neki od
sportista uspeli su da se spasu tako što su iskočili kroz prozor, dok
su devetoricu teroristi uzeli za taoce.
Stigla je nemačka policija, a za njom i novinari, fotografi i
televizijske ekipe, koje su prenosile dramatične događaje koji su se
odvijali u Olimpijskom selu. Prvi put u istoriji čitav svet je preko
televizijskih ekrana gledao direktan prenos krvavog terorističkog
napada. Gledala ga je i Golda Meir, premijerka Izraela, koju je
probudio vojni ađutant. Osećala se kao da su joj ruke vezane:
napad se dogodio u prijateljskoj zemlji, tako da je odgovornost za
spasavanje talaca pala na leđa Nemačke. Državni organi Bavarske,
u kojoj se napad dogodio, ljubazno su odbili predlog Izraela da u
Minhen pošalje svoje najbolje komandose, jedinicu Sajeret Matkal.
Ne brinite se ni za šta, rekli su Nemci predstavnicima Izraela,
oslobodićemo sve taoce. Nemačkoj su, međutim, nedostajali iskustvo,
kreativnost i hrabrost da se suoči sa jednom opakom,
lukavom terorističkom organizacijom. Posle napornih pregovora
između terorista i nemačkih državnih organa, koji su trajali čitav
dan, teroristi i taoci su odvezeni na aerodrom Firstenfeldbruk, koji
se nalazio nedaleko od grada. Tu su Nemci teroristima obećali
avion koji će ih odvesti do željene destinacije. Međutim, pohcija
je na aerodromu teroristima postavila dečju, amatersku klopku.
I 223