391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
U Izraelu se nikada nije dogodilo ništa slično. Identitet nekadašnjih
špijuna se u mnogim slučajevima nije otkrivao čak ni posle
njihove smrti. A Ašraf Marvan je bio živ, izložen, lak plen za ubice
egipatskog Muhabarata. Zvi Zamir se tada pojavio i, mada je bio
već trideset godina u penziji, pokušao da uspostavi kontakt sa
Marvanom. Anđeo je, međutim, odbio da razgovara s njim.
„Nije hteo da me vidi“, ispričao je kasnije Zamir, sa tugom u
glasu, „jer je smatrao da ga nisam zaštitio. Učinio sam sve što sam
mogao da ga zaštitim, ali nisam uspeo“.
Nakon onoga što je otkrio Zeira, Zamir je prekinuo svoje samonametnuto
ćutanje i obrušio se na nekadašnjeg direktora Amana.
Optužio ga je za otkrivanje državne tajne. Zeira je uzvratio, izjavivši
da bivši ramsad štiti čoveka koji je najobičniji dvostruki agent.
Izraelski novinar Ronen Bergman, koji je na televiziji gledao
prenos uživo zvanične ceremonije u Egiptu, video je predsednika
Hosnija Mubaraka kako se toplo rukuje sa Marvanom, koji je
potom zajedno s njimpoložio venac na Naserovgrob. Po završetku
programa, i Bergman je napisao da je Marvan bio dvostruki agent.
Što se tiče predsednika Mubaraka, on je stao na Marvanovu stranu
i odbacio glasine o njegovom špijuniranju za Izrael.
Izrael je poplavila bujica optužbi i kontraoptužbi. Mosad i
Aman su osnovali dva istražna odbora koji su, svaki za sebe, došli
do istog zaključka: Marvan nije bio dvostruki agent i nije naneo
nikakvu štetu Izraelu. Zeira se nije predavao, već je tužio Zamira
sudu. T adašnji sudija, T eodor Or, koga je sud imenovao za arbitra,
doneo je čvrstu odluku da je istinita bila Zamirova verzija.
Zeira i oni koji su ga podržavah su, izgleda, bili odlučili da
ignorišu činjenicu da je Marvan bio jedan od vodećih ljudi u
egipatskoj vladi, Sadatov zet i blizak savetnik. Egipatski čelnici
nisu hteli da priznaju da je jedan od njihovih ljudi bio izdajnik i
cionistički špijun. Takvo priznanje bi šokiralo egipatsko stanovništvo
i poljuljalo poverenje u one koji su vodili državu. Odlučili
282 |