391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
je kraj blizu. Osuđenik na smrt je u svojoj ćeliji napisao nekoliko
pisama članovima porodice i popio pola litre cmog vina iz Karmela.
Pred ponoć je, kao i mnogo puta do tada, u ćeliju ušao velečasni
Hal, nekonformistički sveštenik. „Večeras nećemo razgovarati o
Bibliji”, reče mu Ajhman. „Nemam vremena za gubljenje".
Sveštenik je otišao, ali je tada u Ajhmanovu ćeliju ušeo neočekivani
posetilac. Bio je to Rafi Eitan.
Otmičar je stajao gledajući osuđenika na smrt obučenog u svetlobraon
zatvorsku uniformu. Cutao je. Ajhman ga je pogledao i rekao
na nemačkom: „Nadam se da će posle mene doći red i na vas".
Stražari su Ajhmana odveli u malenu prostoriju koja je bila pretvorena
u sobu za smaknuća. Postavili su ga na vrata u podu i oko
vrata mu namakli omču. Mala grupa zvaničnika, novinara i jedan
lekar - oni kojima je bilo dozvoljeno da prisustvuju smaknuću -
čuli su poslednje Ajhmanove reči, izgovorene u skladu sa nacističkim
običajima: „Srešćemo se ponovo... Ziveo sam s verom u
Boga... Poštovao sam zakone rata i bio veran svojoj zastavi...”
Dva policajca koja su stajala iza paravana istovremeno su pritisnula
dva dugmeta, od kojih je samo jedno otvaralo vrata u patosu.
Nisu znali čije je dugme bilo ono pravo, tako da se ne zna ko je bio
Ajhmanov dželat. Eitan nije prisustvovao samom smaknuću, ali je
čuo udarac vrata pri otvaranju.
Ajhmanovo telo je spaljeno u aluminijumskoj pećnici u zatvorskom
dvorištu. „Ka nebu se uzdigao cmi dim“, zapisao je jedan
američki novinar. „Niko nije progovarao ni reč, ali je bilo nemoguće
ne setiti se krematorijuma u Aušvicu...”
Nešto pred zoru 1. juna 1962. godine brzi čamac pogranične
pomorske policije izašao je izvan teritorijalnih voda Izraela.
Motor je isključen i policajac je, dok je čamac lagano poigravao na
talasima, bacio Ajhmanov pepeo u more.
Vetar i talasi odneli su ostatke čoveka koji je dvadeset godina
ranije bezbrižno izjavio: „Otići ću u grob smejući se, srećan što
sam istrebio šest miliona Jevreja".
112 |