391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
su, međutim, uspešno sarađivali i jedan drugom verovali. Obojica
su bili tihi, mirni, uzdržani i prilično stidljivi. Nisu voleli da budu
u centru pažnje i bili su veoma obazrivi u analizama i planiranju.
Pa ipak, ono što su tog oktobarskog popodneva predložili Goldi
Meir bilo je iznenađujuće brutalno: da tajna služba identifikuje i
pronađe vođe Crnog septembra i pobije ih. Sve do jednog.
Od događaja u Minhenu, Janiv i Zamir su neumorno istraživali
i prikupili neverovatne količine podataka o Crnom septembru.
Kod Golde su došli dobro pripremljeni. Crni septembar - rekli su
joj - namerava da započne totalni rat protiv Izraela. Radilo se o
grupi koja se zaklela da će poubijati što više Jevreja bude mogla
- vojnika, civila, žena i dece. Jedini način da se u tome spreče bio
je da im se, jedan po jedan, eliminišu čelni Ijudi. Da se zmija ubije
onako kako se to obično radi - od glave.
Golda se premišljala. Nije bilo jednostavno doneti odluku
koja je podrazumevala slanje mladih ljudi u riskantnu ubilačku
kampanju. Izrael nikada do tada nije uradio ništa slično. Dugo
je sedela u tišini. Onda je progovorila, jedva čujnim glasom, kao
da razgovara sama sa sobom; pomenula je strašna sećanja na
Holokaust i tragičan put jevrejskog naroda kroz istoriju: stalne
progone, proterivanje, masakre.
Na kraju je podigla glavu i pogledala Jariva i Zamira. „Pošaljite
momke“, rekla je.
Zamir je odmah počeo da priprema operaciju. Nazvao ju je
Božja kazna.
I Golda je, međutim, imala ponešto da kaže po tom pitanju.
Kao premijer demokratske države, nije mogla da se osloni samo
na Jarivovo i Zamirovo obećanje da ,,momci“ neće nauditi nikome
osim najmilitantnijim članovima Crnog septembra. Nije joj bilo
dovoljno samo obećanje. Dobro je znala da će se čitava operacija
odvijati s one strane zakona, i da će - ako se civilni nadzor nad
Mosadovim delovanjem olabavi - postojati stvarna opasnost da
228 |