391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
i u međuvremenu se preselio u dmgi grad, Koronel Suarez, koji je od
Buenos Ajresa bio udaljen oko trista milja. Bauer je Iseru poslao
pismo za Hermana, u kome je od ovoga zatražio da donosiocu
pisma pruži svu moguću pomoć.
Februara 1958. u Koronel Suarez je stigao posetilac s druge
strane okeana - Efiraim Hofsteter, šef istražnog odeljenja policije
U'Tel Avivu, koji je tada bio u Argentini na konferenciji Interpola,
i koji je pristao da sarađuje sa Iserom. Pošto je zakucao na vrata u
aveniji Libertad, ipak se iz opreza predstavio kao nemački građanin
Karl Hupert. U dnevnoj sobi je ugledao skromno obučenog slepog
čoveka, čije su se šake odmarale na masivnom drvenom stolu.
Kada je Hofsteter ušao, slepac mu je čuo korake i okrenuo se
prema njemu, nastojeći da mu pruži ruku u znak pozdrava. Bio je
to Lotar Herman.
,,Ja sam prijatelj Frica Bauera“, reče Hofsteter. Izdaleka je nagovestio
da je povezan sa nemačkom tajnom službom.
Herman mu je ispričao da je Jevrejin i da je, dok nacisti nisu
došli na vlast, bio policajac. Roditelje su mu ubili, a njega poslali u
Dahau, gde je izgubio vid; kasnije je sa ženom Nemicom emigrirao
u Argentinu. Kada se susreo sa imenom Ajhman - kontaktirao je
sa Bauerom. Njegov jedini motiv, kako je rekao, bila je želja da
pomogne u kažnjavanju nacističkih zločinaca koji su mu ubili
porodicu.
,,Vidite“, reče dodirujuči ruku svoje lepe kćeri Silvije, koja je
u međuvremenu ušla. „Ona je ta koja vam je pronašla Ajhmana“.
Devojka je na to pocrvenela i stidljivo ispričala Hofsteteru šta
joj se desilo.
Do pre godinu i po dana, rekla je, njena porodica živela je u
Buenos Ajresu, u delu grada po imenu Olivos. Tu je srela Nika
Ajhmana, prijatnog mladića sa kojim je izašla nekoliko puta. Pošto
su Hermanovi bili poznati kao arijevska porodica, nije mu rekla da
je u stvari jevrejskog porekla. Ali Nik je bio direktan. Jednom joj je