391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
Početkom marta u kuću u ulici Čakabuko došao je mladi
Argentinac u uniformi dostavljača. Nosio je mali, lepo upakovan
paket, naslovljen na ime Nikolasa Klementa. U njemu je bio skup
upaljač i namirisana posetnica, koja je sadržala kratku poruku:
„Dragi Nik, srećan rođendan". Delovalo je kao da se radi o rođendanskom
poklonu dame koja je želela da ostane anonimna.
Kurir je ušao u stan u kome je radilo nekoliko molera i pitao za
porodicu Klement, ali većina radnika za njih nije ni čula. Jedan od
njih, međutim, reče da misli kako su se preselili u San Fernando,
deo grada koji se nalazio na suprotnoj strani Buenos Ajresa.
Kasnije je poveo dostavljača do obližnje radionice u kojoj je radio
brat Nika Ajhmana, plavi mladić po imenu Diter, koji je prema
njima bio veoma ljubazan, ali je odbio da im saopšti novu adresu
Klementovih. Bez obzira na to, pričljivi Diter je otkrio da mu je
otac privremeno zaposlen u udaljenom gradu Tukumanu.
Dostavljač se vratio u ulicu Čakabuko i nastavio da gnjavi molere,
neprekidno im postavljajući pitanja. Na kraju je pronašao čoveka
koji je znao gde otprilike sada žive Klementovi. „Idi vozom
do stanice u San Fernandu”, reče. „Onda sedi na autobus 203 i siđi
na stanici Avijenda. Preko puta ulice ćeš ugledati kiosk. S njegove
desne strane videćeš malu kuću od cigala, nešto udaljenu od ostalih.
Tu žive Klementovi.”
Oduševljeni dostavljač je otrčao nazad i raportirao Aharoniju.
Sledećeg dana Aharoni je vozom otišao do San Fernanda i, sledeći
Morelove instrukcije, odmah pronašao kuću. Zastao je na
obližnjem kiosku i pitao kako se zove ulica.
„Garibaldi”, reče mu stari prodavac.
Istraga je ponovo bila na pravom putu.