391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Mosad - Najveće misije izraelske tajne službe
otvorili dve lažne kompanije, MEKO (Korporacija za mašinski
inženjering) i MTP (Motori, turbine i pumpe), čiji zadatak je bila
nabavka osnovnih materijala, električnih uređaja i preciznih alata.
Služile su i za regrutovanje specijalista i stručnjaka. Direktori ovih
korporacija bili su Meseršmit, Brandner i Kamil.
Sa stotinama inženjera, tehničara i lokalnih egipatskih službenika,
Senger je 1961. godine počeo da radi na egipatskom
raketnom naoružanju. Međutim, nemačka vlada je krajem te godine
otkrila tajnu vezu između egipatskog projekta i Instituta za
ispitivanje mlaznog pogona u Stutgartu. Nemački državni organi
primorali su Sengera da podnese ostavku, vrati se u Nemačku i
prekine sa svim svojim aktivnostima. Na čelu egipatskog projekta
ga je nasledio profesor Pilc.
’Fabrika 333’ je do jula 1962. proizvelatridesetprojektila. Četiri
su, uz veliku pompu, lansirana pred odabranim zvaničnicima i
novinarima, dok ih je još dvadeset provezeno ulicama umotano u
egipatske zastave (neki nisu bili pravi).
Kada je Iser Harel u avgustu došao kod Ben-Guriona, sa
sobom je poneo pismo Pilca upućeno Kamilu Azabu, egipatskom
direktoru ’Fabrike 333’, koje su Rafi Eitan i njegovi ljudi uspeli
da iskopiraju. U pismu se tražilo 3 700 000 švajcarskih franaka za
mehaničke delove i drugu opremu za izradu petsto raketa tipa ’2’ i
četiristo raketa tipa ’5’.
Devetsto projektila! Iserov izveštaj je u bezbednosnim službama
izazvao veliku uznemirenost. Izraelski stručnjaci bili su
uvereni u to da Egipćani ne nameravaju da bojeve glave pune
konvencionalnim eksplozivom; svakako nisu potrošili milione
dolara za nešto što će moći da ponese samo beznačajnih pola tone
dinamita! To isto je već mogao da uradi avion-bombarder, i to sa
većom preciznošću. Bilo je jasno da će Egipat bojeve glave napuniti
atomskim bombama ili nečim drugim što je bilo zabranjeno međunarodnim
zakonima: otrovnim gasom, bakterijama ili opasnim
radioaktivnim otpadom.
I 145