391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Majk.1 Bar-Zohar i Nisim Mišal
vetrobran zakačio spravu koja je nekoliko sekundi kasnije eksplodirala,
ubila četrdesetpetogodišnjeg naučnika i ranila njegovu
suprugu.
U istom trenutku, u ulici Ataši u južnom Teheranu, drugi
motociklista je izveo potpuno istu stvar sa pežoom 206, koji je
pripadao dr Ferejdunu Abasi-Davaniju, još jednom poznatom
nuklearnom fizičaru. Uz Abasi-Davanija, u eksploziji je povređena
i njegova supruga. Iranska vlada je istog trenutka uperila prst
ka Mosadu. Uloga koju su dvojica naučnika igrala u iranskom
projektu nuklearnog naoružanja bila je državna tajna, ali je vođa
projekta, Ali Akbar Salehi, ipak izašao u javnost sa izjavom da je
napad od Šahrijarija napravio mučenika, a timu uzeo „njegov najmiliji
cvet“.
I predsednik Ahmadinedžad se na ingeniozan način odužio
dvema žrtvama: čim se Abasi-Davani oporavio od povreda, imenovao
ga je za potpredsednika Irana.
Nikada se nije saznalo ko su ljudi koji su izveli napad na
naučnike.
Dvadesetog januara 2010. u deset do osam ujutru, profesor
Masud Ali Mohamadi izašao je iz svoje kuće u ulici Sarijati, u naselju
Gejtarihe u severnom Teheranu. Kretao je u laboratoriju na
Tehnološkom univerzitetu Šarif.
Kada je pokušao da otključa automobil, ogromna eksplozija
je potresla inače miran kraj grada. Snage bezbednosti koje su požurile
na lice mesta zatekle su eksplozijom uništen automobil,
dok se Mohamadijevo telo bilo razletelo na sve strane. Ubijen
je eksplozivnom napravom koja je bila sakrivena u motociklu
parkiranim uz automobil. Iranski mediji su tvrdili da su atentat
izveli agenti Mosada. Predsednik Ahmadinedžad je izjavio da
„atentat ima sve karakteristike cionističkog načina rada“.
Pedesetogodišnji profesor Mohamadi bio je stmčnjak za kvantnu
fiziku i savetnik u iranskom nuklearnom programu. Evropski