391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
Otkrivanje tajni MiG-a mnogo je pomoglo izraelskom vazduhoplovstvu
i pokazalo se kao ključno u pripremama za susret
sa MiG-ovima koji je usledio deset meseci kasnije, tokom Sestodnevnog
rata u junu 1967. „Taj MiG je odigrao važnu ulogu u
pobedi koju je izraelsko vazđuhoplovstvo izvojevalo nad arapskim,
a naročito u uništenju egipatske avijacije, što je učinjeno za samo
nekoliko sati“, rekao je sa ponosom Amit.
Mosad i izrelsko vazduhoplovstvo su zaista izvojevali ogromnu
pobedu, ah su je Munir Redfa i njegova porodica skupo platili. ,,Po
dolasku ovamo, Munirov život je bio težak, nesrećan i žalostan”,
rekao je jedan viši oficir Mosada. „Kreirati za agenta sasvim nov život
[izvan njegove zemlje] - skoro je nemoguće. Munir je bio nezadovoljan,
a patila mu je i porodica, koja je bila potpuno rasturena".
Munir je tri godine pokušavao da prihvati Izrael kao svoju
novu domovinu, leteći za izraelske naftne kompanije na avionima
tipa Dakota do Sinaja i nazad. Porodica mu je živela u Tel Avivu;
predstavljali su se kao izbeglice iz Iraka. Međutim, Munirova
supruga, izuzetno pobožna katolkinja, nije uspela da stekne nove
prijatelje, osećala se izolovanom i nikada se nije navikla na život
u Izraelu. Na kraju su se, pod lažnim imenima, preselili u jednu
zapadnu državu. Daleko od doma i rodbine, okruženi lokalnim
agentima koji su se brinuli o njibovoj bezbednosti - čak i tu su
živeli usamljeno i u strahu od duge ruke iračkog Muhabarata.
Avgusta 1988. godine, dvadeset dve godine nakon dezertiranja,
Munir Redfa umro je u svojoj kući od srčanog udara. Uplakana
supruga nazvala je Meira Amita (koji je davno bio napustio Mosad)
i rekla mu da joj je muž tog jutra sišao sa sprata, postajao
nekoliko trenutaka pored sina u hodniku, a onda se iznenada
srušio i na mestu umro.
Mosad je za Munira Redfu organizovao komemorativnu sednicu.
Stari oficiri nisu uspevali da zadrže suze. „Delovalo je potpuno
nadrealno”, rekao je Liron. „Izraelski Mosad oplakuje iračkog
pilota...”
204 I