391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
Evropu, obećavši Cukursu da će se za nekoliko meseci vratiti da
nastave projekat. Cukurs se vratio u Sao Paulo, ali je supruzi rekao
da ga je neko pratio po Montevideu, te da i dalje mora da bude na
oprezu i spreman za odbranu.
Kuncl se u Parizu ponovo sastao sa Jarivom i njegovim prijateljima,
gde su odmah započeli pripremanje operacije. Odlučili su
da Cukursa ubiju u Montevideu, i to iz više razloga: u Brazilu ga je
štitila lokalna poliđja, što bi moglo da izazove probleme; u Brazilu
bi velika jevrejska zajednica mogla da bude izložena napadima
neonacista ili Nemaca-osvetnika; i na kraju, u Brazilu je još uvek
postojala smrtna kazna, tako da bi članovi tima atentatora - ako bi
ih uhvatili - na kraju bili pogubljeni.
Tim se sastojao od pet agenata, a vodio ga je sam Joske Jariv.
Bio je tu i Ze’ev Amit (Slacki), rođak ramsada Meira Amita; ostali
članovi tima bili su Kuncl, Arje Koen (to mu nije pravo ime)
i Elijezer Sudit (Šaron), koji je imao i austrijski pasoš na ime
Osvalda Tausiga.
Clanovi tima su u Montevideo stigli februara 1965. Osvald Tausig
je iznajmio zeleni folksvagen i omanju kuću, vilu Kubertini,
koja se nalazila u ulici Kartagina, u delu grada po imenu Karasko.
Jariv mu je u poslednjem trenutku dao jezivo zaduženje: da kupi
veliki kovčeg, nahk na one sa kojima se putovalo u devetnaestom
veku, koji će po završetku operacije poslužiti kao mrtvački kovčeg
za nacistu.
Kuncl je ponovo pozvao Cukursa u Montevideo.
Petnaestog februara 1965. Cukurs je otišao u policijsku ispostavu,
gde ga je primio policajac Alsido Sintra Bueno Filjo. „Ja
sam biznismen“, rekao je Letonac. „Brazilska policija me štiti već
nekoliko godina, jer mislim da mi je život u opasnosti. Sada me je
poslovni partner iz Evrope pozvao da odem da se sa njim sastanem
u Montevideu. Šta mislite? Da li da idem u Urugvaj? Da nije to
ipak rizično?"
218 I