391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Mosad - Najveće misije izraelske tajne sluzbe
organizacije) u Francuskoj?" Čovek je imao jak italijanski naglasak.
Predstavio se kao novinar iz Italije koji podržava palestinske
ciljeve i zamolio Hamšarija za intervju. Dogovorili su se da se nađu
u jednom kafeu koji je bio prilično udaljen od Hamšarijeve kuće.
Hamšari je bio cenjeni istoričar koji je sa ćerkicom i suprugom
Francuskinjom živeo u Parizu, i u poslednje vreme je bio izuzetno
obazriv. Idući ulicama gledao je da li ga neko prati, napuštao je
kafiće i restorane pre nego što bi mu doneli ono što je poručio i
imao običaj da pita komšije da li se neko nepoznat raspitivao za
njega.
Na prvi pogled - nije imao zbog čega da strahuje. Bio je pripadnik
akademske zajednice i umeren čovek koji se potpuno uklopio u
pariske intelektualne krugove. ,,On nema potrebe za merama predostrožnosti",
napisala je Eni Frankos u nedeljniku Mlada Ajrika,
,,jer je bezopasan. Izraelska tajna služba to dobro zna“.
Izraelska tajna služba je, međutim, znala još ponešto: za Hamšarijevo
učešće u neuspelom pokušaju atentata na Ben-Guriona u
Danskoj 1969. godine; za njegov udeo u događaju kada je Sviserov
avion 1970. eksplodirao tokom leta i kada je poginulo četrdeset
sedam putnika i članova posade; kao i za njegove veze sa
tajanstvenim mladim Arapima koji su ga, sa teškim koferima u
rukama, pod plaštom noći posećivali u stanu.
Izraelska tajna služba je znala i to da je Hamšari sada bio drugokomandujući
Crnog septembra za Evropu.
Pošto j e Hamšari krenuo na dogovoreni sastanak sa italij anskim
reporterom, u njegov stan su provalila dva muškarca. Petnaestak
minuta kasnije su otišli.
Sledećeg dana nepoznati ljudi su sačekali da Hamšarijeve supruga
i ćerka odu iz stana i da on u njemu ostane sam. Zazvonio je
telefon i dr Hamšari je podigao slušalicu.
,,Da li je to dr Hamšari?”. Bio je to opet italijanski novinar.
,,Da, ja sam“.
Hamšari je u tom trenutku začuo rezak zvuk pištaljke - a
I 233