391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Jedanaesto poglavlje
ONIKOJINIKADA NE
ZABORAVLJAJU
Početkom septembra 1964. godine, ćelav, nabijeni muškarac
četrdesetih godina i sa naočarima za sunce iz Pariza je stigao na
železničku stanicu u Roterdamu, u Holandiji. Uzeo je sobu u luksuznom
hotelu u centru grada na ime Anton Kuncl, biznismen iz
Austrije. Potom je otišao do obližnje pošte i pod istim imenom
iznajmio poštanski pretinac. Iz pošte je otišao u Amro banku,
gde je otvorio račun i na njega uložio 3 000 američkih dolara. U
štampariji je naručio da mu se naprave posetnice, opet na ime
Antona Kuncla, menadžera investicione kompanije iz Roterdama.
Odatle je požurio u brazilski konzulat i tamo popunio formulare
za turističku vizu za Brazil. Na klinici se podvrgao površnom
lekarskom pregledu i dobio potvrdu da je zdrav, a onda je otišao
do očnog lekara, gde je varao na testovima i naručio naočare sa
debelim sočivima iako mu nisu ni najmanje bila potrebna.
Sledećeg jutra je nakratko otišao do Ciriha, otvorio račun u
banci Kredi Suis i na njega položio 6 000 američkih dolara. Onda
se vratio u Pariz, gde mu je šminker na lice zalepio guste brkove;
fotograf ga je slikao sa novim naočarima i predao mu komplet
slika za pasoš. Pošto se vratio u Roterdam, odneo je fotografije
službeniku u brazilskom konzulatu, koji mu je u austrijski pasoš
udario vizu za Brazil. Sada je mogao da kupi avionske karte, prvo
do Rio de Žaneira, a onda odatle do Sao Paula i Montevidea u
Urugvaju. Kuda god je išao, brbljivi Kuncl je pričao o svom sjajnom
poslu u Austriji. Velike napojnice koje je usput ostavljao,
kao i njegov izbor najboljih hotela i najekslduzivnijih restorana,
I 207