391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim MiŠal
sabotera i lažnih kompanija - koji su se godinama, svim svojim
snagama, tajnim operacijama borili protiv iranskog nuklearnog
programa.
Direktorka Stratforovog analitičkog sektora, Reva Bala, izjavila
je sledeće: ,,Uz saradnju Sjedinjenih Država, izraelske tajne operacije
su se skoncentrisale na to da eliminišu ključne ljude koji
rade na nuklearnom programu i sabotiraju iranski lanac nabavke”.
Tvrdila je da je Izrael istu taktiku koristio i ranih osamdesetih
godina u Iraku, kada je Mosad ubio tri iračka nuklearna fizičara,
sprečivši na taj način okončanje izgradnje atomskog reaktora u
Osiraku, nedaleko od Bagdada.
Vodeći svoj rat protiv iranskog nukleamog programa, Daganov
Mosad je uspevao da odloži razvoj iranske nuklearne bombe koliko
god je to bilo moguće, čime je delimično umanjio najveću opasnost
sa kojom se Izrael suočio od svog nastanka: Ahmadinedžadovu
pretnju da će zbrisati izraelsku državu sa lica zemlje.
Ipak, ove male pobede ne mogu da iskupe najveći neuspeh u
istoriji Mosada - činjenicu da služba nije uspela da raskrinka iranski
tajni nuklearni projekat još u samom njegovom začetku. Iran je
godinama radio na povećanju svoje nukleame moći, a da Izrael o
tome nije imao pojma. Iran je u ovaj projekat investirao ogromne
sume novca, regmtovao naučnike, izgradio tajne baze, sprovodio
sofisticirane probe — a Izrael o tome nije znao ništa. Od trenutka
kada je, pod Homeinijem, Iran rešio da postane nuklearna sila,
krenulo se sa obmanama, smicalicama i strategijama pred kojima
su zapadne tajne službe, uključujući i Mosad, delovale kao dmžine
nesposobnih glupaka.
Iranski šah, Reza Pahlavi, započeo je gradnju dva nuklearna
reaktora, a trebalo je da oni služe i u mimodopske i u vojne svrhe.
Šahov projekat, započet sedamdesetih godina đvadesetog veka,
nije izazvao nikakvu uzbunu u Izraelu - Izrael je, naime, u to vreme
bio blizak saveznik Irana. Izraelski ministar odbrane, general