391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisirn Mišal
sud izdaje nalog policiji da pronađe dete. Deset dana kasnije, policija
otvara Dosije Josele i kreće sa potragom.
7. april — Policija ne uspeva da uđe dečaku u trag i traži od
Vrhovnog suda da dozvoli da se prekine sa potragom.
12. maj — Vrhovni sud indignirano izdaje naredbu policiji da
nastavi sa potragom i na kraju izdaje i nalog za hapšenje Nahmana
Starkesa. Uhapšen je sledećeg dana.
Ali, ako se neko nadao da će boravak u zatvoru sprečiti Starkesa
u njegovoj rešenosti da ne popusti, grdno se prevario. Tvrdokorni
starac nije hteo da kaže ni reč.
Odmah je postalo jasno da dete nije sakrio sam Štarkes, i da
mu je pomogla mreža ultraortodoksnih Jevreja, koja je prevarila
policiju. Svi su se uključili u svetu misiju: da spreče zlokoban plan
da se dete vrati u Rusiju i prevede u hrišćansku veru — tako im je,
bar, situaciju predstavio Štarkes. Čak je i rabin Frank, glavni rabin
u Jerusalimu, objavio odluku u kojoj je pružio podršku Štarkesu i
podstakao ortodoksnu zajednicu da mu pomogne na sve moguće
načine.
Problem je na dnevni red Kneseta dospeo u maju 1960. godine.
Novinari su uživali. Dalekosežne posledice ovog događaja
prvi su shvatili predstavnici verskih stranaka. Član Kneseta, Šlomo
Lorenc, smatrao je da bi otmica deteta mogla da dovede do
verskog rata u Izraelu. Ponudio je da odigra ulogu posrednika
između Štarkesa i porodice Šumaher. Štarkesu - koji je još uvek bio
u zatvoru - doneo je nacrt sporazuma u kome roditelji obećavaju
da će detetu pružiti ortodoksno obrazovanje. Štarkes je pristao da
potpiše dokument, ali pod jednim uslovom: da mu rabin Mejziš,
jedan od najvećih fanatika u Jerusalimu, naredi da to uradi.
Lorenc je požurio u Jerusahm, gde se sastao sa rabinom. Mejziš
je nagovestio da bi se saglasio sa sporazumom, ali uz uslov da
otmičari ne budu krivično gonjeni.
Lorenc je potom otišao do šefa policije, Jozefa Nahmijasa.
„Slažem se“, rekao je Nahmijas. „Uzmite moj auto i dovedite dete.
120 |