391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Majkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
Ajhmanu. Kuću u ulici Čakabuko je deset godina ranije sagradio
Austrijanac po imenu Francisko Šmit. Šmit je kuću izdavao dvema
porodicama: Daguto i Klement. Herman je nedvosmisleno tvrdio
da je Šmit zapravo Ajhman, i verovao da su prezimena Daguto i
Klement služila samo kao maska za pravog Ajhmana.
Iser je od svog agenta u Argentini zatražio da potvrdi Hermanov
izveštaj. Stigao je telegram: „Nema govora o tome da je Ajhman
Francisko Šmit. On ne živi, i nikada nije živeo u kući u ulici
Čakabuko".
Iser je zaključio da je Herman nepouzdan i odlučio da prekine
sa istragom.
Greška
Iserova odluka predstavljala je veliku grešku, koja je mogla
da dovede do toga da Izrael izgubi priliku da zarobi Ajhmana.
Diletantizam koji je vidljiv u ranim fazama ove operacije naprosto
zbunjuje. Kako je jedna ovako tajna, složena istraga mogla da
bude poverena ostarelom, slepom i neobučenom čoveku? Kako
je Mosad mogao ozbiljno da prihvati da je ovaj pogrešno identifikovao
Ajhmana? Kako je Iser mogao da ignoriše činjenicu da
je Silvija bila u kući u ulici Čakabuko, gde je upoznala oca Nika
Ajhmana? Umesto da u Buenos Ajres pošalje profesionalnog
agenta, koji je mogao da proveri identitet stanodavca i dva stanara,
Iser je jednostavno odustao. Tako strašna greška nije nimalo ličila
na njega.
Godinu i po dana kasnije, Fric Bauer je došao u Izrael. Nije
želeo da se sastane sa Iserom Harelom, koga je smatrao direktno
odgovornim za neuspešan pokušaj hvatanja Ajhmana. Umesto
toga se u Jerusalimu sastao direktno sa državnim tužiocem,
generalom Haimom Koenom. Urlikao je od besa dok je Koenu
objašnjavao diletantski način na koji je Mosad sproveo istragu.
86