391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M osad - Najveće misije izraelske tajne službe
njujući govor: „Prodajete Nemcima oružje, a oni prave bakterije
za naše neprijatelje". Iserova saveznica Golda Meir je u svom
govoru optužila Nemce u Egiptu da proizvode oružje ,,kome je cilj
uništenje svega živog što postoji".
Ove optužbe su bile prenaglašene i bez ikakve veze sa stvamošću.
Direktor Šabaka i Iserov blizak prijatelj, Amos Manor, kasnije nam
je ispričao: „Tokom tog perioda, dok je vodio kampanju protiv
nemačkih naučnika, Iser nije bio sasvim pri sebi. Bilo je to više
od opsesije. S njim o tome naprosto nije bilo moguće normalno
razgovarati".
Zamenik ministra odbrane Šimon Perez, koji se 24. marta vratio
sa putovanja po Africi, odmah je shvatio veliku opasnost koja
je mogla da se izrodi iz krstaškog rata koji je vodio Iser Harel.
Shvatio je i to da su priče o oružju „koje ubija sve živo“ naprosto
smešne. Procena Amana, špijunskog ogranka IDF-a, bila je sasvim
drugačija. „Prikupili smo sve moguće podatke", rekao je direktor
ogranka, general Meir Amit, ,,i slika se polako formirala: priča je
preuveličana... Naši ljudi kažu da ništa od toga nije istina, da ne
može da bude istina“.
Amitovi ljudi nisu pronašli nikakve naznake da nemački naučnici
razvijaju hemijsko i bakteriološko oružje. Priče o ’oružju
sudnjeg dana’ delovale su kao naučna fantastika; količine kobalta
koje su dopremljene u Egipat bile su beznačajne. Saznalo se i to
da je dr Oto Joklik, čije je svedočenje igralo veliku ulogu u čitavoj
priči, bilo najobičniji oportunista kome se nije moglo verovati.
Izveštaj Amana je na Ben-Gurionov sto dospeo 24. marta. Ovaj
je istog trena nazvao Isera Harela i ispitao ga o izvorima iz kojih
su mu dolazili podaci. Tražio je potpune i tačne odgovore. Posle
dužeg razgovora, Iser je priznao da je razaslao novinare po Evropi;
priznao je i da nema ni podataka o otrovnom gasu, radiološkim i
kobaltnim bombama.
Ben-Gurion se sledećeg dana sastao sa Šimonom Perezom, koji
je na sastanak došao sa načelnikom štaba i generalom Amitom.
I 159