391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
koji je otet pet godina ranije. Pa ipak, uprkos ovim neuspesima,
uspesi koje jeste postigao čine Dagana najboljim ramsadom koga
je Mosad do danas imao. Premijer Benjamin Netanjahu ga je
stegao u topao zagrljaj i zahvalio mu se ,,u ime jevrejskog narođa“.
Reagujući spontano i na do sada nezapamćen način, ministri
izraelske Vlade su ustali na noge i šezdesetpetogodišnjeg ramsada
pozdravili dugim aplauzom. Predsednik Džordž Buš Mlađi odao
mu je priznanje u pismu koje je lično napisao.
Ipak, najvažnije priznanje je Daganu stiglo godinu dana ranije
- i to iz stranih izvora - od egipatskog dnevnog lista El Ahram,
koji je poznat po svojim otrovnim i otvorenim napadima na Izrael.
El Ahram je 16. januara 2010. objavio članak poznatog novinara
Ašrafa Abu el Haula. ,,Da nema Dagana”, napisao je E1 Haul, „Iran
bi već godinama imao nuklearnu bombu... Iranci znaju ko stoji iza
ubistva nuklearnog fizičara Masuda Ali Mohamadija. Svaki viši
rukovodilac u Iranu zna da je ključna reč ‘Dagan’. Ime direktora
izraelskog Mosada poznato je samo malom broju Ijudi. On deluje
u tišini, daleko od pažnje medija. Ali on je tokom poslednjih
sedam godina naneo teške udarce iranskom projektu nuklearnog
naoružanja i zaustavio njegov dalji napredak.
„Mnoge neustrašive operacije na Bliskom istoku su delo
Mosada”, dodao je EI Haul i pomenuo neke od Daganovih podviga
sprovedenih protiv Sirije, Hezbolaha, Hamasa i Islamskog džihada
(videti poglavlja 18-20).
„Zbog svega ovoga“, zaključuje El Haul, „Dagan je Supermen
izraelske države“.
Nikakvi supermeni nisu se tiskali oko kolevke izraelske tajne
službe kada je ova u maju 1948. došla na svet. Prisutna je bila samo
šačica veterana ,,Saja“, koji su već imali dosta iskustva sa špijunažom
i tajnim operacijama jer su pripadali tajnoj službi Hagane, glavne
podzemne vojne organizacije jevrejske zajednice u Palestini. Već
tokom prve godine rada ovi skromni i posvećeni borci na tajnim