391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Petnaesto poglavlje
MEDENA ZAMKA ZA
ATOMSKOG ŠPIJUNA
Moglo bi da se kaže da je Mordekaj Vanunu činio sve što se
tttože kako bi obelodanio svoj tajni život; falilo je samo da na sebe
©kači znak na kome bi pisalo: ,,Ja sam špijun".
Radio je kao tehničar u atomskom reaktoru u Dimoni, u najtijnijoj
i najbolje čuvanoj instalaciji u Izraelu. Strani novinari, kao
1 mnoge strane vlade, bili su ubeđeni da Izrael u tom ultratajnom
postrojenju razvija nuklearno naoružanje. Ko god bi se prijavio za
neko radno mesto u Dimoni, morao je da prođe dug, rigorozan
postupak popunjavanja formulara, da bi ga potom ispitivali i po
prošlosti mu kopali specijalisti Šabaka i drugih obaveštajnih službi,
ive dok - na kraju iscrpljujuće procedure - ne bi najzad dobio
želeno svetlo za ulazak u tajno zdanje. Intenzivno praćenje i stalni
nadzor nastavljah su se tokom čitavog radnog odnosa.
Vanunu se prijavio za posao u Dimoni pošto je video oglas u jednim
dnevnim novinama. Popunio je formular u kancelariji ,,pogona
za nuklearna istraživanja" u obližnjoj Biršabi, prošao rutinsku
bezbednosnu proveru i bez problema dobio posao.
Kako je to bilo moguće? Radilo se o radikalnom levičaru čiji
lu prijatelji bili arapski pripadnici komunističke, anticionističke
partije Rakah; sa njima je učestvovao na protestima, fotografisan
je na propalestinskim demonstracijama ekstremista, nosio je transparente,
držao govore i davao intervuje novinarima.
Gostio je mihtantne članove Rakaha u svom malom stanu u
Biršabi i zatražio da se priključi njihovoj ćehji pri univerzitetu,
a ona se sastojala isključivo od mladih arapskih radikala koji su
I 285