391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
od sedam jezika koje je govorio bio je ruski. Čitajući, shvatio je
ogroman značaj Hruščovljevog govora. Uskočio je u automobil i
požurio do Ben-Gurionove kuće.
„Morate ovo da pročitate”, rekao je premijeru. Ben-Gurion, koji
je i sam razumeo ruski, pročitao je govor i sledećeg jutra hitno pozvao
Manora da dođe, iako je bila subota. „Ovo je istorijski dokument”,
reče mu, „i gotovo dokaz da će Rusija jednom biti demokratska
zernlja".
Iser je govor dobio 15. aprila i odmah shvatio da bi on za Izrael
mogao da predstavlja pravi rudnik zlata. Uz njegovu pomoć bi
mogao da unapredi Mosadove veze sa Centralnom obaveštajnom
službom, koje su prvi put uspostavljene 1947. Kada je 1951. bio
u poseti Sjedinjenim Državama, Ben-Gurion je zatražio da se
sastane sa generalom Volterom Bedelom Smitom, koga je bio
upoznao pri kraju Drugog svetskog rata u Evropi. Bedel Smit je
bio direktor organizacije CIA (koga je nedugo potom zamenio
Alen Dals, veteran OSS-a i brat budućeg đržavnog sekretara).
Bedel Smit je, oklevajući, pristao na to da se uspostavi ograničena
saradnja između Centralne obaveštajne službe i Mosada. Glavni
element saradnje bilo je ispitivanje emigranata iz Sovjetskog
Saveza i zemalja Istočnog bloka od strane Izraelaca. Mnogi od
njih su bili inženjeri, tehničari, čak i vojni oficiri koji su radili
na instalacijama u Rusiji i zemljama Varšavskog pakta, i koji su
mogli da pruže detaljne podatke o vojnim kapacitetima kojima
je raspolagao Komunistički blok. Ove informacije su redovno
prosleđivane i Amerikanci su njima bili impresionirani; CIA je
za vezu sa Izraelom imenovala čoveka koji je važio za legendu
- Džejmsa Džizasa Engltona, direktora Centralne obaveštajne
službe za kontrašpijunažu. Englton je posetio Izrael i upoznao
se sa tamošnjim rukovodiocima tajnih službi. Sprijateljio se sa
Amosom Manorom, pa je čak i proveo nekoliko noći u njegovom
minijaturnom dvosobnom stanu uz brojne flaše viskija.