391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Drugo poglavlje
SAHRANE U TEHERANU
Dvadeset trećeg jula 2011. godine u pola pet posle podne, dva
čoveka su se na motociklima provezla kroz ulicu Bani Hašem u
južnom Teheranu, izvukla ispod jakni automatsko oružje, i ubila
čoveka koji je upravo ulazio u svoju kuću. Nestali su čim se završila
pucnjava, mnogo pre nego što se na licu mesta pojavila policija.
Žrtva je bio Darijuš Rezai Nadžad, tridesetpetogodišnji profesor
flzike i čovek koji je igrao važnu ulogu u razvijanju iranskog tajnog
nuklearnog programa. Bio je zađužen za elektronske prekidače,
neophodne za aktiviranje nuklearnih bojevih glava.
Rezai Nadžad nije bio prvi iranski naučnik koji je u poslednje
vreme umro nasilnom smrću. Iran je, zvanično, razvijao nuklearnu
tehnologiju za mirovne potrebe, tvrdeći da reaktor u Bušeru -
važan izvor energije, sagrađen uz pomoć Rusije - predstavlja dokaz
njihovih dobrih namera. Međutim, uz reaktor u Bušeru otkrivena
su i druga izuzetno dobro čuvana i potpuno nepristupačna tajna
nuklearna postrojenja. Iran je vremenom bio primoran da prizna
postojanje ovakvih centara, ali je negirao navode da se u njima
razvija nuklearno oružje. Međutim, zapadne tajne službe i lokalni
pokreti otpora su do tada već obelodanili imena izvesnog broja
naučnika sa iranskih univerziteta, koji su bili angažovani na izradi
prve nuklearne bombe. Od tada, oni koji ne mogu da se nazovu
drugačije nego „nepoznata lica”, u Iranu vode brutalnu borbu
kako bi zaustavili njegov tajni program nuklearnog naoružavanja.
Dvadeset devetog novembra 2010. godine u severnom Teheranu,
u petnaest do osam ujutru, iza automobila dr Madžida
Šahrijarija, glavnog naučnika zaduženog za iranski nuklearni program,
naišao je motocikl. Dok je prestizao vozilo, motociklista je za