391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
Četvrtog aprila 1952. Ajhman je dobio argentinska dokumenta
na ime Rikardo Klement, rođen u Bolcanu, u Italiji, neoženjen, po
profesiji mehaničar.
Godinu dana pre toga, početkom 1951. godine, Ajhman je, koristeći
se lažnim imenom, poslao pismo supruzi u Austriji. Obavestio
ju je da je „stric njene dece, čovek za koga je smatrala da je
mrtav, u stvari živi zdrav“. Vera Libl je odmah prepoznala muževljev
rukopis i saopštila deci da ih je stric Rikardo - brat od strica njihovog
pokojnog oca - pozvao da mu se pridruže u Argentini.
Izvadila je redovne pasoše za sebe i decu. Tajna nacistička mašinerija
krenula je užurbano da radi, zamagljujući i brišući tragove
za Verom. Kada su izraelski tajni agenti u austrijskim arhivama
najzad pronašli predmet pod nazivom „Vera Libl“, korice su bile
prazne; njihov sadržaj kao da je ispario.
Vera Libl i njena tri sina, Horst, Diter i Klaus u junu 1952. nestali
su iz kuće u kojoj su do tada živeli u Austriji. Početkom jula su se na
trenutak pojavili u Đenovi, da bi 28. jula pristali u Buenos Ajresu.
Petnaestog avgusta sišli su sa voza na prašnjavoj železničkoj stanici u
Tukumanu.
„Vera Ajhman je još uvek u sećanju nosila sliku zgodnog nacističkog
oficira”, napisao je Moše Perlman u svojoj knjizi, „koji je u
paradnoj uniformi i blistavim čizmama izgledao zaista impresivno.
Ali na peronu u Tukumanu ju je dočekao sredovečan, skromno
odeven čovek bledog i izboranog lica, koji je izgledao depresivno i
hodao polako. Bio je to njen Adolf’.
Ajhman Grozni više nije mogao da se prepozna. Smršao je i
oćelavio, obrazi su mu upali, a lice izgubilo aroganciju po kojoj
je bio tako dobro poznat. Delovao je pomireno sa sudbinom i
zabrinuto; svirepost i podlost su se nazirale samo još u njegovim
tankim usnama.
Kompanija Kapri je 1953. godine bankrotirala, tako da je
Ajhman morao da potraži drugi posao. Prvo je pokušao da sa
102 |