391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
je šezdeset devetoro ljudi; od njih su dvadeset sedam bile žene.
Među osumnjičenima su bili i Madžid Šeik el Ard, Džordž Salem
Seif, poručnik Zaher el Din, visoki zvaničnici Ministarstva
propagande, prostitutke, ali i neke druge žene čiji identitet nikada
nije otkriven. Ispitano je još četiristo ljudi koji su imali kontakt sa
T abetom. Istraga je otkrila neke ozbiljne probleme. Koen je među
prijateljima imao mnoge pohtičke, vojne i poslovne lidere, kojima
islednici nisu mogli ništa. Njihova imena nisu smela da se pominju
jer bi svako javno prozivanje stvorilo utisak njihove moguće
saradnje sa Tabetom. Uz to, Sirijci su saznali i da je Tabet do tada
nastojao da na sve moguće načine spreči objavljivanje bilo kakve
veze između ljuđi od kojih je pribavljao podatke; samim tim, bilo
je veoma teško utvrditi tačnu veličinu grupe saradnika.
Vojna cenzura je u Izraelu zavela potpunu tišinu u vezi sa
hapšenjem Koena. Još uvek su se nadali da će uspeti da ga spasu i
bili su rešeni da spreče da vesti o njemu procure u lokalne medije.
Bilo je, međutim, i ljudi koji su imali pravo da znaju šta se događa.
Jedne večeri, nepoznat čovek je posetio Elijevu braću. „Vaš brat je
uhapšen u Damasku i optužen da je izraelski špijun". Braća su bila
zgranuta. Jedan od njih, Moris, požurio je kod majke u Bat Jam.
„Majko, moraš da budeš jaka“, rekao joj je. „Eli je uhapšen u Siriji“.
Starica je ostala bez reči. Na kraju je nekako uspela da zapita:
„U Siriji? Kako to? Da nije greškom prešao granicu?“. Kad joj je
Moris objasnio čime se Eli bavio u Damasku, sirotica je izgubila
svest.
Nađa je, zapanjena, stajala okružena decom. Iako je sve vreme
imala osećaj da joj suprug ne priča baš sve, nikada nije ni
pretpostavila čime se stvamo bavio. Elijeve kolege su pokušale da
je smire. „Odmah ćeš odleteti u Pariz“, rekao joj je jedan od njih,
„Unajmićemo najbolje advokate. Učinićemo sve što je moguće
da ga spasemo". Operaciju pokušaja spasavanja Koena preuzeo je
lično Meir Amit.
186 |