391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
koji se raspadao, stari čamci - sve je govorilo da mu ne ide baš
najbolje. Kuncl je shvatio da mora uveriti Cukursa da baš on,
Kuncl, predstavlja šansu da ovaj prevaziđe svoje probleme; da
se radi o čoveku koji može da mu omogući veliku zaradu. I tako
je nastavio da priča o svom preduzeću i poslovnim partnerima, i
o grandioznim planovima vezanim za investiranje velikih svota
novca u turizam u Južnoj Americi. Nagovestio je da bi Cukurs, s
obzirom na to da je dobro poznavao turističku situaciju u Brazilu,
mogao da im se pridruži.
Cukurs se taman zainteresovao za priču gosta, kad Kuncl ustade.
,,Ne bi trebalo dalje da Vas zadržavam. Mora da ste veoma zauzeti“.
„Ma ne, taman posla“, reče Cukurs i predloži da ga Kuncl uskoro
poseti kod kuće, kad završi s poslom, „kako bismo porazgovarali o
stvarima od zajedničkog interesa“.
Kontakt je bio uspostavljen. Udica je bačena. Sada je Cukursa
samo trebalo ubediti da je proguta.
Te večeri Kuncl je Joskeu Jarivu poslao šifrovani telegram. Po
prvi put je upotrebio tajno ime koje je Jariv smislio za Cukursa:
„Pokojnik".
I Cukurs se te noći bacio na pisanje. Izvukao je spisak svojih
najvećih potencijalnih neprijatelja i na njega dodao još jedno ime.
Anton Kuncl.
Nedelju dana kasnije pred kućom u naselju Rivijera u Sao Paulu
zaustavio se taksi. Kuća je bila skromna, ali zaštićena kao tvrđava:
okruživao ju je zid sa bodljikavom žicom, a ispred je stajao mladić
sa psom koji je delovao prilično krvoločno.
Kuncl je zamolio momka - za koga se ispostavilo da je jedan
od Cukursovih sinova - da obavesti pilota da je stigao. Cukurs ga
je toplo dočekao, proveo ga kroz kuću, upoznao ga sa suprugom
Matildom, a onda izvukao iz fioke i Kunclu pokazao petnaestak
medalja iz ratnih vemena; mnoge je krasio kukasti krst.
Potom je otvorio još jednu fioku i zbunjenom Kunclu pokazao
svoje privatno naoružanje: tri teška pištolja i poluautomatsku
214 I