391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

Mosad - Najveće misije izraelske tajne službe
Proćelav, osunčani čovek sa brkovima i naočarima, Ahituv se
rodio u Nemačkoj kao Avraham Gotfrid, da bi kao petogodišnjak
sa svojim pobožnim roditeljima emigrirao u Izrael. Sa šesnaest
godina već je bio pripadnik Haganej sa osamnaest - jedan od osnivača
Sabaka. Izuzetno inteligentan, Pravni fakultet je sa najvećim
pohvalama završio uz rad. 1955. je uhvatio najopasnijeg egipatskog
špijuna u Izraelu, Rifata el Gamala, koji je operisao kao građanin
Izraela - Džek Biton. Ahituv ga je preobratio i od njega napravio
jednog od najboljih Mosadovih dvostrukih agenata, koji je više
od dvanaest godina Egipćanima prenosio savršeno nameštene
podatke. 1967. godine, pred sam početak Šestodnevnog rata, E1
Gamal je obavestio Egipćane da će Izrael započeti sa kopnenim
napadom pre nego što u borbu pošalje svoje avione; opuštenost
egipatske avijacije do koje je ta vest dovela, dala je Izraelu priliku
da avionima neometano nanese veliku štetu na kopnu. Ahituv je
kasnije postao jedan od najboljih direktora Šabaka, koga su najviše
cenili zbog njegovih nastojanja da izraelske Arape integriše u normalan
svakodnevni život u Izraelu.
Te večeri u maju 1963. godine Ahituv je odslušao šta je Medan
imao da kaže o Manu i Skorzeniju, a onda se okrenuo ka Eitanu:
„Zašto ne bismo pokušali da regrutujemo Skorzenija?”
Ideja je u početku zvučala bizarno, ali je ipak sadržala i nekakvu
unutrašnju logiku: ako se Skorzeni okrene protiv Mana, postoji
mogućnost da od svog nekadašnjeg podređenog pribavlja izuzetno
tajni materijal. Pitanje je sada bilo kako stupiti u kontakt sa Skorzenijem.
Brzom proverom je otkriveno da je Skorzeni ostao u
bliskim odnosima sabivšom ženom, koja je upravljalakompanijom
specijalizovanom za trgovinu metalima. Agenti Mosada pronašli
su jednog izraelskog biznismena, Šlomoa Zablodoviča, koji se
bavio istom vrstom posla - i kontaktirali sa njim. Da, rekao im je,
poznaje g-đu Skorzeni. Upoznao ih je sa njom i ona im je ispričala
sve što im je bilo potrebno.
I 157