391216568-MOSSAD-Najveće-Misije-Izraelske-Tajne-Službe

M ajkl Bar-Zohar i Nisim Mišal
Pre samo nekoliko nedelja posetio je svoju porodicu u Jerusalimu,
a onda je - na putu ovamo - uživao u čarima Pariza i Rima. A sad
će visiti o konopcu.
Iračani su ga naterali da potpiše nekoliko formulara - birokratija
čak i u ovakvim trenucima traži svoje - a onda mu je dželat oduzeo
prstenje i sat. Tagar je zatražio da mu se telo prebaci u Izrael.
Dželat ga je doveo do vrata u podu, postavio ga na određeno mesto
i za noge mu vezao vreće sa peskom. Naterali su ga da okrene leđa
dželatu, koji mu je oko vrata stavio omču i uhvatio ručku kojom
su se otvarala vrata u podu. Crnu kapuljaču koju su pokušali da
mu navuku na glavu je odbio. Dželat je pogledao u pravcu komandanta,
a on je sa još nekolicinom stajao ispred čoveka koji se
spremao da umre. Tagar pomisli na svoju porodicu, na svoj rodni
Jerusalim, na život koji je mogao da bude pred njim. „Hoće li mi
se slomiti vrat?“ - zapitao se i osetio kako mu čitavo biće obuzima
strepnja.
Međutim, oficiri tada iznenada napustiše prostoriju, a Tagara
pomeriše s vrata u podu. Mrgodni dželat mu je potom s nogu
uklonio vreće sa peskom i omču oko vrata, mrmljajući kako mu
je izmakla nadnica za tu noć. Tagar je u tom trenutku, potpuno
zbunjen, shvatio da ipak neće umreti! Čitavo smaknuće, sve do
najsitnijih detalja, bilo je lažno. Nadali su se da će ga slomiti i tako
saznati još podataka o njegovim saradnicima. Posrćući nazad ka
svojoj ćeliji, Tagaru je bilo jasno da ipak neće skončati u iračkom
zatvoru. Prijatelji će ga izvući.
Po završetku procesa je osuđen na smrt, ali mu je osuda odmah
preinačena u doživotnu robiju. Bacri i Salah su obešeni. Poslednju
noć na zemlji su proveli sa Tagarom, koji je pokušavao da ih
oraspoloži.
Tada je za „Judkea" započelo mučno putovanje, koje je, ipak,
nekako uspeo da preživi. Okružen ubicama, političkim zatvorenicima
i čuvarima-sadistima u nekohko iračkih zatvora, nastavio je
da veruje u to kako neće tu umreti. Jednog dana će biti slobodan!