Å UMARSKI LIST 1/1936

predispozicije za njihovo pravilno shvatanje šumarstva. Kako će onda šumarska propagandauspevati u tim slojevima^ i kakvi će žalosni rezultati biti postignuti, kada vidimoda jedna ogromna većina inteligencije još nema pravilno shvatanje i ne vidipravi značaj šumarstva u današnjoj društvenoj zajednici. Danas se nažalost šumarstvoi svi mnogobrojni problemi sa njim u vezi obično upoznavaju preko raznih aferai skandaloznih rubrika dnevne štampe. Tako dolazimo do toga apsurda, da s jednestrane imamo u javnosti napr. jednu milijunsku aferu sa šumama, a sa druge stranestupanje u život zakona o kozama. Javnost u svojoj neobaveštenosti dolazi u prirodnusituaciju da ovakvu pojavu prima sa jednom veselom ironijom života, jer oni rezonuju,da je vrlo komično, ako se donosi zakon, koji će sprečit, da koze ne brste lišće, dokse na drugoj strani vodi sudski proces, koji istražuje krivice za milijonske štete, kojimaje država oštećena u šumama. U takvom momentu nije se našao niko, ko bi to objasnioi uzeo u zaštitu sve one principe modernog šumarstva. Javnost je ostala neobaveštena,da — i ako su na dnevnom redu milionske afere — ipak koze ostaju mnogo veći neprijateljnašim šumama. Na taj način može se napraviti jedno originalni!, upoređenje,kojim bi se neobavešteni upoznali sa suštinom celoga konkretnog slučaja. Za vremeSvetskoga Rata, kada su milijoni najboljih ljudi ginuli na frontovima, nikome nije padalonaprimer napamet, da ukine cepljenje dece protiv raznih zaraznih bolesti. A istoi tada se mogao naći neki duhoviti »genije«, koji bi mogao reći: »Zašto se mučite satim cepljenjem i spašavate tu decu? Zar ne vidite, da tamo na frontu izgiboše tolikiljudi ... ?Gotovo analogan je slučaj i ovaj sa šumarskim aferama i zakonima o kozama. Utome je pogledu naša propaganda ostala mrtva.Ovakovih primera ima mnogo i ako ih posmatramo samo kroz dnevnu štampu,dolazimo do saznanja, da bi se baš kroz tu dnevnu štampu morala pokrenuti živa ismišljena akcija na jednoj popularnoj propagandi našega šumarstva, U takvom pogleduinteresantno je navesti i jedan primer uzet iz dnevne štampe. Jedan beogradski dnevnilist (Politika od 22 sept. p. g.) doneo je jedan članak, u kome se pokušava da lansiranekakav nameštaj u seljačkom stilu, a koga izrađuju u Sloveniji primitivni majstori. Pisacistoga članka u pustoj neobaveštenosti, sasvim naivno preporučuje, da se takavnameštaj što više kupuje. Naročito ističe jeftinu cenu, t. j. 3200 dinara, koju smatramnogo povoljnijom nego visoke cene fabričkog nameštaja. Međutim za izradu ovakvogseljačkog nameštaja, kod najpribližnije kalkulacije, dolazimo do činjenice, da je tu potrebnonajmanje 5 puta više drveta, nego što se uzima kod fabričke izrade. Kako seza ovaj nameštaj uzima hfastovo i jelovo drvo, to mora biti jasna količina drveta, kojase mora poseći, da bi jedan takav majstor napravio nešto, što će se upotrebiti kaokućni nameštaj. Glomaznost takvih predmeta, njihova težina i najzad sumnjiva estetikajoš više isključuju onu praktičnu i racionalnu šansu, koja je potrebna za lansiranje ipotrošnju u masi. Pa ipak moramo napomenuti, da je čest slučaj da ovakve ideje nalazesvoje pristalice, usprkos svemu gore navedenom. Mi šumari najbolje moramo znati,šta će biti, ako se počne za ovakve stvari šeći 5 puta i (više stabala, nego što je za istepotrebe uobičajeno. U ovakvim slučajevima mi nesmemo gledati samo onaj momenat,kojim se često želi podiči narodna privreda i potrošnja domaćih proizvoda. Ovde jeglavni momenat rentabilnost i racionalnost, pa u tome pogledu moramo biti štedljiviji.Posle ovakvog slučaja može neko da dodje i da preporučuje izradu seoskih ognjišta,koja gutaju drvo i pretvaraju ga u — dim. A u svim tim slučajevima naša je dužnostda ukažemo na svu nemogućnost i nepraktičnost takvih ideja, jer time činimo akt jednestvarne propagande i popularizacije šumarstva u današnjem životu. Tako shvaćenapropaganda ima ogromno polje za rad u svima slojevima našega naroda i u tomepravcu i najmanji rezultat imaće velike vrednosti za savremeno šumarstvo.Posmatrajući dosadašnji rad na popularizaciji šumarstva i posmatrajući opšteprilike i okolnosti, pod kojim se danas nalazi naše šumarstvo, moramo osetiti, da u to-47