Å UMARSKI LIST 1/1936

ine pogledu, treba nešto učiniti. Potrebno je dakle nešto učiniti, bar ukazati na većpostojeće činjenice, jer će se na taj način otkriti same konture onih mera, koje bi uovome pravcu trebalo primeniti.Shvatanje šumarstva i njegovih principa u širokim narodnim slojevima pokazujeneosporno ceo niz tradicionalnih grešaka i neobaveštenosti. I ako vidimo naprimer, današ narod pokazuje težnju, da krčenjem šuma proširuje svoje poljoprivredno zemljište,onda moramo o tome razmišljati sa dovoljno pažnje i razumevanja. Najzad bilo bibesmisleno uveravati te široke slojeve naroda o izvesnim merama za održanje našihšuma, ako svakodnevni praktični život to grubo i očigledno može demantovati. Akodakle budemo složni u mišljenju da treba sačuvati i održati naše šume, onda moramo utu potrebu uveriti i svakoga seljaka, jer su oni šumi najbliži i čvrsto vezani za nju.Način, na koji se takav zadatak može postići, više je nego komplikovan i veoma delikatan.Međutim u tome pogledu izgleda da ne pomaže nikakva akcija, koja se ograničavana propisima, naredbama, pa čak ni na popularnim predavanjima. Mora nambiti jasno, da seljak živi od hleba i da ziratna zemljišta predstavljaju njegov faktor zaegzistenciju. Ako uspemo da seljak dobije svoj odgovarajući deo i iz šumske privrede,onda možemo biti sigurni, da će šuma pretstavljati i u njegovim očima jedno vrelo materijalnihkoristi. Nama je poznato, da često padaju i ljudske glave samo zbog jednepreorane brazde, pa moramo shvatiti da narod u svome egoizmu i borbi za opstanakčuva sve ono, od čega dobija i najmanju korist. Ako uspemo dakle da šumu pretstavimokao opšte narodno dobro i ako to bude izraženo ne smo na papiru, nego i ustvarnosti, onda popularizacija i propaganda šumarstva nailaze na plodnu podlogu zasvoje uspešno razvijanje.Razne ideje i mišljenja daju različite pravce, kojima bi se moglo postići neštopovoljno u ovom pogledu. Jedna od najpogodnijih za naše prilike biće svakako idejasa šumarskim zadrugama, koja je našla dosta svojih pristalica, ali kao da je zastala usvome napredovanju i širenju usled opštih privrednih nezgoda.Ing. Jov. StanimirovićSAVEZ LOVAČKIH DRUŠTAVA SAVSKE BANOVINE O TAMANJENJU ZEČEVA.Proljetos je Srpsko poljoprivredno društvo donijelo'jedan zaključak za tamanjenjezečeva, povodom kojega je Savez lovačkih društava za Savsku banovinu napoticaj Jug. šum. udruženja zauzeo u navedenom predmetu uglavnom ovo stanovište:Zaključak 61-og Srpskog poljoprivrednog društva od 24-1111935, kojim je zaključeno,da se zec (Lepus europaeus) proglasi štetočinom i da se dozvoli slobodno(neograničeno) njegovo tamanjenje, kolikogod je dobronamjeran s obzirom na zaštitunekih poljoprivrednih produkata, a naročito blagorodnih voćaka, toliko je ipak na velikuštetu opće narodne privrede.Korist, koju odbacuje prihod od lova na zečeve, nesravnjivo je veća od visine ivrijednosti onih šteta, koju zec napravi na voćkama i na nekim poljoprivrednim usjevima(pasulj, kupus i t. d.). Nu i ove štete dadu se svesti na minimum, a i posve uklonitirazumnim i dobrim gospodarenjem.Naš novi Zakon o lovu od 5 decembra 1931 vrlo je dobro odvagnuo koristi ištete, koje dobivamo od zeca, pak je samo na temelju toga prosudjivanja uvrstio zecau zaštićenu divljač i jer je to prosudjivanje na temelju statističkih podataka iz našedržave dokazalo, da je zec kao divljač, koja se troši u tuzemstvu i prodaje u inozemstvo,od velike koristi po opće-narodnu privredu.48