S. HORVAT: KAPITALIZAM S LJUDSKIM LICEM? T. PRUG ... - Zarez

Društvozarez, xii1 /320, 27. listopada 2011. 6JezgRA pROtiv peRIFeRIJe uEuROpskOJ uNIJIStrukturne prepreke na putu europskih integracija nalaze se u sve većem i sustavnomodijeljivanju jezgre EU od periferije, pri čemu se čak i porijeklo tekuće krize može tumačiti iztog kontekstaÉric ToussaintOd 1980. do 2004. godine pridruživanjeEvropskoj uniji bilo jeveoma popularno među širompopulacijom u nekim zemljama. Portugalski,grčki i španski građani videli su uključenjesvojih zemalja u proces evropskih integracijakao garant demokratske stabilnosti (ove zemljeprethodno su imale diktatorske režimena vlasti) i kao pravu priliku za poboljšanjeuslova života (tokom prvih godina pridruživanjadošlo je do značajnih transferasredstava iz bogatijih zemalja EU ka novimčlanicama iz mediteranskog regiona). Njihovulazak u evro-zonu tokom prve decenije XXIveka takođe je bio dobro prihvaćen, jer jeišao ruku pod ruku sa povećanim nivoompotrošnje, finansiran kreditima. Nešto sličnodogodilo se zemljama bivšeg istočnog bloka: itamo su ljudi videli pridruživanje EU kao garantdemokratske stabilnosti, kao mogućnosttransfera sredstava, mogućnost da se krećuunutar Unije i pronađu bolje plaćen posaona Zapadu, veću dostupnost kreditima zafinansiranje potrošnje. Međutim, vrlo brzo,transferni iznosi su se drastično smanjili, aneki od proizvodnih sektora, posebno poljoprivreda,teško su pogođeni u konkurenciji sadaleko industrijalizovanijim i konkurentnijimzapadnoevropskim agro-biznisom.Period od 2008. do 2010. godine predstavljaoje prekretnicu po pitanju toga kakoevropski narodi vide EU. Mnogi su postaliprilično kritički nastrojeni, što je u velikojmeri bio rezultat odluke Evropske komisijeda prihvati neoliberalne mere, dok je sadruge strane tvrdila da zastupa ozloglašenu"slobodnu i neometanu konkurenciju", atome se može dodati i kriza evra i dubok uticajekonomske krize od 2009.-2010. godine.JezgRA i peRIFeRIJA unutAREU Hijerarhijski odnos na globalnom nivou— sa "jezgrom" sastavljenim od SAD,EU i Japana (tzv. Trijada) i periferijomkoja se sastoji od takozvanih "zemalja urazvoju" — reprodukovan je i u slučaju 27zemalja članica EU. Jezgro se ovde sastojiod najmoćnijih zemalja, među kojima suNemačka i Francuska, ali i Velika Britanija,Italija i bivše zemlje Beneluksa (Holandija,Belgija i Luksemburg). Periferija je potčinjenaodlukama ovog hegemonog jezgra iuglavnom se sastoji od južnih i istočnih zemaljaEU; ne zaboravimo Irsku na zapadu.Na ograničenom nivou evro-zone (16 zemalja),ista razlika rezultirala je akronimomPIGS (Portugalija, Irska, Grčka i Španija),što je proizvelo sramotne rasističke šale.Odbijanje EU da razvije zajedničke politikepar excellence kako bi pomogla novimčlanicama da smanje privredne nedostatkeu poređenju sa jezgrom u velikoj je meriodgovorno za strukturne prepreke na putuevropskih integracija. Tokom poslednjih desetgodina Nemačka je razvila neomerkantilističkupolitiku (kao i Holandija i Austrija):povećala je svoj izvoz smanjenjem plata radnika,posebno unutar EU i evro-zone. Useptembru 2010. godine u Nemačkoj je 7,3miliona nadničara imalo male, kratkoročneposlove, plaćene 400 (četiri stotine) evramesečno. Dakle, nemačka konkurentnostje nedvosmisleno povećana u poređenju sapartnerima, naročito sa zemljama kao što suGrčka, Španija, Portugalija, ali i Rumunija,Bugarska ili Mađarska (koje ne pripadajuevro-zoni). Navedene zemlje morale su dase suoče sa rastućim trgovinskim deficitomprema Nemačkoj i drugim zemljama jezgra.Njihov trenutni deficit platnog bilansa stojiu vezi sa viškovima u zemljama jezgra, posebnoNemačkoj. Takvi finansijski deficiti,koji mogu biti privatni ili javni, moraju dabudu umanjeni spoljnim doprinosima: straniminvesticijama ili zaduženjima, odnosnokreditima. Trenutni deficit u bilansu stanjamože se primetiti uglavnom kod privatnihdeficita, od kojih je većina finansirana kreditimabanaka iz zemalja jezgra, jer su ulaganjabila relativno ograničena (osim u slučajuŠpanije), ili su neutralisana značajnimodlivom kapitala posredstvom "multinacionalnihpreduzeća" (koja profite "nose svojojkući"). U nekim zemljama istočne Evrope(Mađarska, Slovačka i Češka) te repatrijacije(odliv kapitala) bile su nesumnjivo veće odulaganja (priliva kapitala).Stoga, može se tvrditi da su dugovi kojetreba da plate zemlje periferije u suštininastali zbog ponašanja privatnog sektorau EU. U nemogućnosti da se takmiče sajezgrom, preduzeća privatnog sektora imajuugovorom ozvaničena dugovanja bankamazemalja jezgra, ali i unutrašnjim akterimabudući da privredu tih zemalja sve više kontrolišefinansijski sektor, jer su se pridružileevro-zoni. Potrošnja je procvetala u tim zemljama,a u nekim od njih (Španija, Irska,Mađarska, Rumunija, Bugarska) "prenaduvanibalon" posla sa nekretninama konačnoje "pukao".Sve veće i veće kamatne stope — kojeplaćaju zemlje periferije za nove krediteugovorene od kako je kriza počela — i daljeće isisavati kapital iz zemalja periferije kajezgru (do privatnih finansijskih institucijakoje kupuju hartije od vrednosti izdate uzemljama periferije ili vlada zemalja jezgrakoje su uključene u "planove za pomoć"pozajmljivanjem novca sa kamatnom stopomod 5,2% u slučaju Grčke). Nemačka,Francuska i Austrija, na primer, uzimajupozajmnice sa kamatom od 2%, a daju ihsa kamatom od 5,2%. Ovo je veoma profitabilanpotez. Finansijska tržišta zahtevajudvostruko ili trostruko veće kamatne stopeu poređenju sa periodom od 2007.-2008.godine, dok su pozajmljene sume novcaneverovatno velike. Novac koji zemlje jezgrapozajmljuju Grčkoj, Irskoj ili Portugaluvraća se kroz privatne banke zemalja jezgra,a kamatne stope ovih banaka iznose 10% iliviše. Nesumnjivo postoji odliv sredstva odperiferije prema jezgru.S druge strane, s obzirom na produktivnostNemačke i drugih zemalja periferije,finansijski odliv se takođe odigravaposredstvom trgovinske razmene, a premamehanizmu nejednake razmene koji Marksopisuje u Kapitalu: "Kapitali plasirani uspoljnoj trgovini mogu dati višu profitnustopu prvo zato što se ovde konkuriše s robamakoje druge zemlje proizvode sa manjeproizvodnih lakoća, tako da naprednijazemlja prodaje svoje robe iznad njihovevrednosti, mada jevtinije nego konkurentskezemlje. [...] Isti odnos može se dogoditii prema zemlji u koju se robe šalju i iz kojese robe dobijaju; naime, da ta zemlja dajeviše opredmećenog rada u naturi nego štodobija, a da pritom ipak dobija robu jevtinijeno što bi je sama mogla proizvoditi".DemokRAtska OSNOva DRugačIJeEvROpske uNIJe ZASNOvANANA SOlIDARNOSti Nekolikoodredbi u sporazumima o Evropskoj uniji,evro-zoni i ECB-u mora biti ukinuto, kaošto su član 63 i 125 Lisabonskog sporazumakojim se zabranjuje kontrola kretanja kapitalai sve vrste pomoći državi u nevolji.Pakt o stabilnosti i rastu takođe mora bitinapušten. Sadašnji sporazumi moraju bitizamenjeni novim u okviru stvarnog demokratskogprocesa, konstitutivnog za paktsolidarnosti građana koji vodi računa o zapošljavanjui životnoj sredini.Monetarna politika mora biti potpunoizmenjena, kao i status i prakse ECB-a.Nesposobnost političkih vlasti da obavežuECB da štampa novac predstavlja ozbiljannedostatak. Postavljanjem ECB-a iznadvlade, a time i naroda, Evropska unija jenačinila katastrofalan izbor dajući prednostnovcu u odnosu na ljude, umesto obratno.Evropa zasnovana na solidarnosti i saradnjitrebalo bi da odbaci kompetitivnost,koja teži da smanji životni standard. Neoliberalninačin razmišljanja doveo je dokrize i pokazao se neuspešnim. Snizio jesocijalne indikatore, dovodeći do manjkasocijalne zaštite, smanjenja broja radnihmesta i pomanjkanja javnih službi. Manjinaje profitirala od krize gaženjem prava drugih,većine. Krivci su nagrađeni, dok žrtvemoraju da plate! Moramo promeniti ovuneodrživu logiku, na kojoj počivaju svaosnivačka akta EU, među kojima prednjačiPakt za stabilnost i rast. Više negoikad, moramo da težimo drugačijoj Evropi,zasnovanoj na saradnji među državama isolidarnosti među narodima.Euro Dead by RycaNova, demokratizovana Evropa moranastojati da uspostavi principe oko kojih sene može pregovarati. Ona mora da podržii poboljša društvenu i fiskalnu pravdu, donosiodluke koje će podići životni standardnjenih stanovnika, uključi se u smanjenjenaoružanja i obimno kresanje vojnih troškova(uključujući i povlačenje evropskihtrupa iz Avganistana i izlazak iz NATO-a),izabere održive izvore energije kako bi seizbeglo korišćenje nuklearne, i zabrani upotrebugenetski modifikovanih organizama(GMO). Štaviše, Evropa mora da odlučnostane na kraj sopstvene politike "tvrđavepod opsadom" kada su u pitanju kandidatiza imigraciju, kako bi postala partner zaslužanpoverenja zarad njegove pravičnostii istinske solidarnosti sa narodima juga.Izvor: Éric Toussaint, Core vs Peripheryin EU, www.cadtm.orgPrijevod s engleskog: Dušan MaljkovićRedaktura: Miloš JadžićPrijevod omogućila Rosa LuxemburgStiftung Southeast EuropeÉRIc tOuSSAINt, doktor političkihnauka (Univerzitet u Liježu i Parizu VIII),predsednik belgijskog CADTM, član Predsedničkekomisije za potpunu reviziju ekvadorskogduga (CAIC), član francuskog naučnogsaveta ATTAC, autor i ko-autor nekolikoknjiga: Debt, the IMF, and the WorldBank: Sixty Questions, Sixty Answers (MonthlyReview Press, New York, 2010., s DamienomMilletom), Your Money or Your Life!:The Tyranny of Global Finance (HaymarketPress, Chicago, 2005.), The World Bank: ACritical Primer (Pluto Press, London, 2007.).Poslednja knjiga (jun, 2011.): La Dette oula Vie, Aden-CADTM, 2011. (zbirka eseja,ur. Damien Millet i Éric Toussaint, još nijeizdata na engleskom jeziku).