Ne, hvala! - Zarez

16 IV/91, 7. studenoga 2,,2.Omer KarabegGospodine Gligorov, jesu liekonomije zemalja s podruèjabivše Jugoslavije stvorile minimalneuvjete za povezivanje sevropskim ekonomskim tokovima?Tu, naravno, izuzimam Slovenijukoja je na putu da u bliskojbuduænosti postane èlan Evropskeunije.– Vladimir Gligorov: U odreðenomsu smislu sva ta gospodarstvapoprilièno integrirana sevropskim. Evropska unija jemanje-više glavni trgovaèki partner,na ovaj ili onaj naèin, svihtih zemalja i njihov glavni financijer.Glavni problem je, naravno,razlika u razvijenosti, kakoizmeðu pojedinih zemalja togpodruèja, tako i izmeðu cijele teregije i Evrope.– Joe Mencinger: Vidimproblem na drugoj strani, jer se,koliko znam, Evropska unija nemanamjeru širiti u bliskoj buduænosti.Nije problem u tomejesu li te zemlje spremne da ispuneuvjete za ulazak u Evropskuuniju, nego je li Unija spremnana širenje. Sloveniji je bilo relativnolako da ispuni uvjete i tunije bilo nikakva pogaðanja.Bruxelles je slao papire, a mi smoih potpisivali. Pokazalo se, meðutim,da æemo, kad uðemo uEvropsku uniji, mi biti oni kojiplaæaju, a ne oni koji dobivaju.Kod nas su ta oèekivanja dugovremena bila sasvim drukèija.Naši politièari i predstavnici Evropskeunije su stalno prièali nekelijepe prièe, ali se na kraju ispostaviloda je ipak rijeè o trgoviniu kojoj se vodi raèuna o svakomeuru. Evropska unija namèak postavlja i neke uvjete kojisu, prema mom mišljenju, sasvimneprihvatljivi, ali nemamo drugumoguænost nego ih prihvatiti.Uzmi ili ostavi – to je osnovnopravilo u odnosima s Evropskomunijom.Vlast i kriminal na domaæinaèinKako vi, gospodine Mencinger,iz slovenskog ugla vidite stanjeprivreda zemalja na podruèjubivše Jugoslavije?Vladimir Gligorov i Joe MencingerNove gospodarskeelite –jogurt ili orujeO tome kakve su šanse dazemlje s podruèja bivšeJugoslavije postanuintegralni dio evropskogagospodarstva, u emisijiMost Radija SlobodnaEvropa razgovarali su JoeMencinger, ekonomist irektor Ljubljanskoguniverziteta, i VladimirGligorov, istraivaè uBeèkom institutu zameðunarodne ekonomskestudije– Joe Mencinger: Stanje je,prema mom mišljenju, relativnološe. U najboljoj situaciji je hrvatskaprivreda koja je potencijalnodosta jaka. Èak bih tvrdioda je potencijalno jaèa od slovenske,ali se u Hrvatskoj stalno vodipogrešna ekonomska politika.Bosna je ovisna o stranoj pomoæi,tako da je tamo jako niskaprivredna aktivnost. Manje poznajemsrpsku i makedonskuprivredu, ali mislim da ni tu stanjenije mnogo bolje.– Vladimir Gligorov: Nemanikakve sumnje da hrvatsko gospodarstvoima znaèajne potencijale,uostalom hrvatski nacionalnidohodak je 10.000 eura po stanovniku,ali, tamo se, naalost,vodi pogrešna ekonomska politikai ne vidim naèina da se u nekoblie vrijeme Hrvatska iz toga izvuèe.U Srbiji je situacija izuzetnosloena, da ne kaem teška, sobzirom na to da ta zemlja izlaziiz razdoblja destrukcije, ratnogstanja i izolacije. To stanje se nemoe izmijeniti za godinu, dvijeili tri, bez obzira na to što nekiljudi u Beogradu oèekuju da sedogodi èudo. Srbija mora promijenitistrukturu gospodarstva, toje zemlja koja jako malo izvozi,mora se naviknuti na trišne uvjetei na konkurenciju. Kad je rijeèo Makedoniji, to je zemlja kojaje veæ više od deset godina izlo-ena što vanjski, što unutrašnjimšokovima. Pravo je èudo da jeuopæe opstala, s obzirom na vrlorðavu vlast koju je imala, posebnou posljednje èetiri godine, i nane naroèito prijateljsko okruenjesa sjevera i juga. Makedonijanije dobila ni neku veliku pomoæni od Evropske unije, ni od SjedinjenihAmerièkih Drava. Situacijau Makedoniji je iznimno teška,s obzirom na golemu nezaposlenostkoja dostie 30 posto.Uz to, naravno, ide siromaštvo,bijeda i sve ostalo. Bosna je sluèajza sebe. Sve što tamo postoji jejedan provizorum koji ne dajemoguænost da se misli dugoroènije.Nema poduzetništva, sklonostida se nešto zapoène. I zatoljudi odlaze iz te zemlje, a oni kojiostaju ive od trgovine, pomoæirodbine iz inozemstva ili od nekedravne sinekure.Je li duboka povezanost gospodarstvai kriminala u zemljamana podruèju bivše Jugoslavijeono što ta gospodarstva trajnoudaljava od Evrope?– Joe Mencinger: Ne mislimda je to velik problem. Kriminalaima i u drugim zemljama, samo udrukèijim oblicima. Kriminalaima u amerièkom gospodarstvu,pogledajte samo što se dogaða sraznim Enronima.Hrvatska strategija bankrota– Vladimir Gligorov: Tupostoje dva aspekta. Jedan je pravikriminal, to je trgovina drogom,orujem i ljudima. Za njegaje karakteristièan mafijaški tiporganiziranja – tjelohranitelji,nasilje i sve što uz to ide. Drugiproblem, koji, naravno, nije samospecifiènost Balkana, spregaje izmeðu vlasti i kriminala. Kadneko tko je na sumnjiv naèin stekaonovac kupi politièare ili cijeluvladu, to se na vrlo loš naèinodrava na gospodarstvo. Takavèovjek ne samo da ima monopolna privrednu aktivnost nego bitnoutjeèe i na zakonsku regulativu,i to je veoma ozbiljan problemna tom podruèju. Premamom mišljenju, to je bio glavniuzrok krize u Makedoniji. Kadto kaem mislim na korupciju iborbu, èak i uz pomoæ oruja, zadjeliæ u korumpiranoj vlasti. Sasliènim problemima se sada suoèavai Srbija.Nova privredna elita koja sadadri najveæi dio kapitala napodruèju bivše Jugoslavije uglavnomse obogatila ratnim profiterstvomi sumnjivim poslovima.Mogu li ljudi kojima suTuðman i Miloševiæ omoguæilida steknu golemo bogatstvo, akoje je nova vlast u Srbiji i Hrvatskojprihvatila, biti nosiocigospodarskog progresa?– Joe Mencinger: Mislim dane mogu, ali pitanje je pretjerujeli se tu moda. Govori se o milijardamadolara, èini se da ljudi nerazlikuju milijuna i milijarde. Tihprièa ima i u Sloveniji, a ja mislimda je u tome bilo malo kriminala.Ljudi se nisu obogatili pomoækriminala, nego zbog toga što jedošlo do promjene sistema, pa jenastao pravni vakuum koji su pojedinciiskoristili da se obogate.– Vladimir Gligorov: Nakonzavršetka ratova uvijek se javljajuljudi koji su se obogatili trgovinomorujem ili na neki drugislièan naèin. Postavlja se pitanjeJoe Mencinger: U najboljoj situaciji jehrvatsko gospodarstvo koje jepotencijalno dosta jako. Èak bih tvrdio daje potencijalno jaèe od slovenskog, ali se uHrvatskoj stalno vodi pogrešnaekonomska politikamogu li oni postati normalni poduzetnici;moe li netko tko jenpr. trgovao orujem s Irakomsada proizvoditi, recimo, jogurt.U to sumnjam, iako ništa nijenemoguæe. Drugo, kad je rijeè oljudima koji su se obogatili uprocesu privatizacije, što je sluèaju Hrvatskoj, a djelomièno sesada to dogaða i u Srbiji, tu postojisljedeæi problem. Ako nekodobije nešto skoro besplatnozahvaljujuæi svojim politièkimvezama, onda se postavlja pitanjehoæe li znati na pravi naèin timeupravljati, jer on i nema predstavuo pravoj vrijednosti onoga doèega je na tako lak naèin došao.Hrvatski sluèaj pokazuje da jepoprilièan broj ljudi koji je najeftin naèin stekao znaèajna dobrata dobra kasnije doveo do bankrota.Odmor uz donacije?Kakav je bio efekt donacijakoje je nakon završetka rata uBosni i Hercegovini i pada Miloševiæai Tuðmana Zapad izdašnodijelio zemljama na podruèjubivše Jugoslavije? Ima onih kojimisle da je to uludo baèen novac,jer su ih vladajuæe vrhuške iskoristileza odlaganje reformi.– Joe Mencinger: O tim donacijamanemam najbolje mišljenje.Tu treba biti jako paljiv.Obièno se dogodi da se 90 postopomoæi potroši na plaæe nekakvihstranih eksperata. Inaèe, premamom mišljenju, najgore štose moe dogoditi jednoj zemljijest da dobiva donacije. Ne elimreæi da Bosna nije trebala dobitidonacije, ali nikad ne bih poelioda ih Slovenija dobije. Jer, touništava inicijativu, ljudi se na tonaviknu.– Vladimir Gligorov: Nekekoristi od donacija je ipak bilo,prije svega kad je rijeè o obnovi iizgradnji mostova, puteva, stanovai slièno. Nakon ratova, kaoi nakon potresa, pomoæ je nuna.Ali kad je rijeè o gospodarstvu iproraèunima, za svaku zemlju jebolje da ne bude u poloaju daprima donacije, jer to uništavainicijativu. Zemlje koje su dioproraèuna financirale iz donacija,kao Bosna i Hercegovina, CrnaGora i Srbija, naæi æe se u uasnojsituaciji kada financijska pomoæiz inostranstva prestane. One æeteško naæi novac da popune terupe u proraèunu, a njegovi korisnicisu navikli da redovno primajupare. I onda nastaju socijalnii politièki problemi.Vidite li na podruèju bivšeJugoslavije neku vladu (ili nekoglidera) koja je istinski opredijeljenana reforme, kojima prièa oreformama nije samo puka demagogija?– Joe Mencinger: Ne poznammnogo novih lidera, alipretpostavljam da veæina vjerujeu trište. Vjerujem, recimo, da jenova politièka garnitura u Srbiji,neki od tih ljudi su i moji poznaniciiz ranijih godina, trišno orijentirana.Samo moda neki imajuiluziju da se ekonomskepromjene mogu brzo uraditi. Lakoje napraviti politièke promjene,a veoma teško ekonomske.To traje desetljeæima.– Vladimir Gligorov: Mislimda na podruèju bivše Jugoslavijeima dosta ljudi koji ele reforme.Na kraju krajeva, svatko tko danasdoðe na vlast u tim zemljamaima i osobni interes prikazati sekao reformator, jer je to neštošto se nagraðuje u inozemstvu.Uostalom, današnji lideri nemajuni mnogo izbora, s obzirom nauvjete koje im postavlja stranifaktor. Problem je u neèem drugom,u tome imaju li lideri mandatod graðana da povode reforme.Mislim da oni u velikoj mjerinemaju taj mandat. Uzmite, recimo,Bosnu i Hercegovinu, teškoje reæi da tu bilo tko ima nekimandat za bilo što. U Srbiji,