Ne, hvala! - Zarez

IV/91, 7. studenoga 2,,2. 19titete i dogaðaje od njihove reprezentacije,tela i psihe od aparatura,aktualnost od simulakruma, ivotod smrti, “stvarno” od “snimljenog”vremena, privatan prostor odjavnog, i demokratiju od njenihmnoštvenih drugih. To znaèi da sepolitièke posledice ovih tele-tehnologijane mogu analizirati ili preispitivatibez uzimanja u obzir èitavemree onoga što je Derida nazvao“utvarnim uèincima” – ukljuèujuæitu i nove brzine u skladu s kojimase pojavljuju sve vrste razlièitih simulakruma(protetièke slike, virtualnidogaðaji, itd.), kao i utvarneuèinke kibernetièkog prostora i novihnaèina nadziranja, struktureprogonjenosti koje podravajustrategije kontrole, manipulacije idisciplinovanja svih vrsta (vojnog,kaznenog, medicinskog, ekonomskog,obrazovnog, itd.).To što ova transformacija nikadane moe biti programirana ilizagarantovana, to znaèi da u svakomtrenutku moramo da upotrebljavamomedijske tehnike protivtehnika medija: drugim reèima,to znaèi da se uvek izlaemo rizikuosnaivanja upravo onih tehnièkomedijskihaparatura i uèinaka kojeelimo da promenimo, odnosno rizikuda budemo prisvojeni od stranenjih... Iz tog razloga, a obziromda nikada ne moemo u potpunostida izmaknemo podruèju tehnologije,naša politièka odgovornostne prebiva u poricanju našeg sauèesništvasa tehnologijom, u našemnaporu da tvrdimo kako je ovaj ilionaj pravac mišljenja ili delovanjaosloboðen tehnologije. Obrnuto,ona se mora nalaziti u našem priznanjuovog sauèesništva, u prepoznavanjunjegove neophodnosti, upokušaju da iznutra odmerimoobim u kojem medijske tehnike ostajupovezane sa onim što pokušavajuda dovedu u pitanje – i zatim,u pokušaju da delujemo u skladu saovim priznanjem.(...)To znaèi da je naša najurgentnijai najozbiljnija odgovornost onakoja se sastoji u pokušaju procenenajmanje opasnog oblika sauèesništva– a to èini znajuæi da ovaj napornikada ne moe da izmakne opasnostikoju pokušavamo da prevladamo.Mi ostajemo izloeni opasnostiupravo zato što znamo da æesve što èinimo uvek biti nedovoljno:štaviše, opasnost ne bi ni postojalakada ne bi bila u stanju da seodupre, da istraje, i da progoni svakinaš pokret. Opasnost je, moda,upravo ono što nam daje pravo napolitiku i politièko delovanje.Figure sna i tehnike buðenjaUkoliko nikada ne moemo dazahvatimo “sada” istorije, ukolikosmo uvek veæ usnuli i, otuda, nesposobnida registrujemo trenutakopasnosti, kako je onda uopšte moguæedelovati politièki? Da li uovoj noæi neznanja postoji nekiprostor za politièku odgovornost ikakvo bi moglo biti znaèenje politièkeodgovornosti u ovom sluèaju?– Kao što znaš, u više svojihtekstova – o Selanu, Benjaminu,Blohu, Prustu, i Kafki, na primer –bio sam zainteresovan za naèine nakoje retorika i motivi sna bivajumobilisani unutar rasprava o istorijskoji politièkoj odgovornosti.U svakoj od ovih instanci, za ovepisce se nije radilo samo o moguænostidelovanja protiv potencijalnoopasnih istorijsko-politièkihuèinaka diskursa emancipacije,prosvetiteljstva i buðenja, nego,takoðe, i o moguænosti konceptualizacijeuslova politièkog delovanjai odgovornosti uopšte. Kaošto sam to pokušao da pokaemposebno obzirom na Benjamina iSelana, figura sna postaje, izmeðuostalog, sredstvo preispitivanja temenacionalnog buðenja koja je takoèesto obznanjivala pojavu nacistièkogreima, sa njegovim obeæanjimaoslobaðanja i novog prosvetiteljstva.Ukoliko san ovde postajefigura sa politièkim implikacijama,onda je to zato što je povezansa èitavom jednom mreompojmova - ili zato što je figura zanju – od kojih se, pojmova, naime,svaki moe misliti samo u odnosuprema drugima, i od kojih svakipripada aksiomatici Benjaminovihshvatanja istorije, politike, etike iodgovornosti. U slavu konciznosti,ovde æu uputiti samo na one odovih meðusobno povezanih pojmovakoji su za mene najvaniji.Prvo, Benjaminovo mišljenje oistorijskom i politièkom delovanjupolazi od njegovog uverenja da niprošlost, ni sadašnjost, ni buduænostnikada ne mogu biti spoznateu njihovoj celokupnosti, i da nikadane mogu biti spoznate sa izvesnošæu.U tom kontekstu, san postajefigura ove nemoguænosti davidimo (buduæi da su naše oèi zatvorenekada spavamo), ili da budemou potpunosti budni za istoriju.On je povezan sa onim što je Blohnazvao “tamom proivljenog trenutka”,tom strukturom našeg istorijskogpostojanja koja namonemoguæava da ikada budemosavremenici sa svojom sadašnjošæu.To znaèi da svako politièko delovanjemora biti mišljeno obziromna ovu tamu, ovo slepilo ineizvesnost, obzirom, dakle, naono što Benjamin èesto naziva“opasnošæu”. Drugo, Benjaminovamobilizacija (i, kao što æu upravosugerisati, transformacija) retorikei pojma sna, neodvojiva je od onogašto on naziva “tehnikama buðenja”.Benjamin nas upozorava naopasnost od retorike buðenja – ato posebno èini obzirom na nacional-socijalizam– ali, takoðe, elida nas “probudi” za ovu opasnost,i, u drugom kontekstu, da nas“probudi” iz 19. veka, iz “snevajuæegsna” zahvaljujuæi kojem naskapitalizam dri u svojim èinima.To znaèi da se »tehnike buðenja«mogu povezati – u razlièitim trenucimai okolnostima, i obziromna razlièite programe – kako sa revolucionarnom,tako i sa reakcionarnompolitikom, usled èega sesan, u izvesnim trenucima, moepovezati sa opasnošæu, a u nekimdrugim sa onim što joj se suprotstavlja).Za Benjamina se ovde radio moguænosti probijanja “praga izmeðusna i budnosti”, o razgranièenjunjihovih isprepletenosti, kakobi sugerisao da se oni nikada nepojavljuju sami. Zato što ne postojibuðenje ili prosveæenje koje takoðenije dodirnuto snom i tamom,politièko delovanje i odgovornostmoraju biti mišljeni obziromna svet u kojem mi nikadanismo sasvim svesni, u kojem nikadanemamo potpunu kontrolunaših èinova i njihovih posledica.Treæe, Benjaminovo uverenje daidentifikacija izmeðu emancipacijei prosveæenosti nikada ne moe bitiosigurana. To znaèi da je obeæanjeemancipacije – obeæanje kojedaje svako revolucionarno delovanje– uvek progonjeno nesigurnošæuu pogledu vlastite realizacije,jednom nesigurnošæu koja je povezanasa èinjenicom da nema politièkogèina koji bi mogao dapredvidi svoje posledice, koji biunapred mogao da zna svoj ishod.Iz tog razloga, za Benjamina istorijanastupa bez ikakvih garancija,bez ikakvog cilja borbe, i bez izgledada æe neodreðenost, iz kojesvaki èin mora da nastane, nestati.Anðeo/demon povijestiU svakoj od ovih instanci, Benjaminnaglašava opasnost, slepilo,neizvesnost i neproraèunljivostkoji strukturiraju naše iskustvo.Taèno je da ova svojstva postojanjamoda upuæuju na teškoæu artikulisanjajasnog pravca kretanjaza politiku, etiku ili odgovornost.Ali, ja bih tvrdio da ukoliko našeetièko-politièke odgovornosti pokušavajuda minimalizuju takveopasnosti, takve neizvesnosti i trenutkene-znanja (kako bi nas uverileu iluziju naše sigurnosti, kakobi potvrdile bilo našu dobru savest,bilo ispravnost naših uverenja),onda se one izlau riziku da postanunešto što se razlikuje od politièkog,etièkog i odgovornog.Drugim reèima, ukoliko svaki oblikpolitièke odgovornosti mora daodgovori, ukoliko on svoje polazištemora da ima u onome što jepred nama, onda bi bilo neodgovornoodvratiti se od tih teškoæa,opasnosti i neodreðenosti koje odreðujujuuslove našeg istorijskogpostojanja – tj. uslove unutar kojihuvek mora da nastane svaka odluka,delovanje ili sud.(...)Ukoliko se, dakle, èitavo Benjaminovodelo moe proèitati kaonapor da se inauguriše i pobudijedna istorija koja sebe ne nudipogledu, koja zapoèinje priznavajuæiproivljeni trenutak tame, ondane iznenaðuje što je njegovanajpoznatija figura za istorijskokretanje i odgovornost – anðeo istorijekoji predsedava svim njegovimrazmišljanjima o istoriji – odgurnutaolujom progresa ka jednojbuduænosti u kojoj ne moe da vidi,ka kojoj je okrenuta leðima, ikoja svedoèi samo o katastrofi.Nemost i slepilo ovog anðela upuæujuna to da je delovanje istorijskogznaèenja nešto što mora bitimišljeno nezavisno od svesti, intencionalnostii subjektivnosti.Nemoæan da vidi buduænost, on,takoðe, ne moe ni da intervenišeu njeno kretanje, niti da iskupiprošlost u koju gleda (i koju, stoga,moda èak i ne vidi). Upravoovaj nedostatak kontrole – izazvanstrukturom pasivnosti koja odreðujenaš odnos prema istorijskopolitièkomdelovanju (pasivnostikoja je povezana sa našom nesposobnošæuda odredimo naš odnosprema drugima, prema kretanju istorijei prema svemu što nas spreèavada obuhvatimo i zahvatimosadašnjost) – èini buduænost nepredividljivom,a naše odluke i delovanjariziènim i opasnim. Ovaj nedostatakkontrole, dodao bih, takoðenam pomae da objasnimozašto je Benjamin bio toliko opsednutartikulisanjem jedne teorijekockanja.(...)Što je Marksu knjievnost?Trenutno radiš na eseju o Marksu.Imajuæi u vidu situaciju današnjegsveta, procese globalizacije,regionalizacije, itd., šta bi mogaoda kaeš o znaèaju Marksovefilozofije obzirom na ove okolnosti?– Taèno je da pišem o Marksu,ali moj interes u tom radu je, modanešto skromniji od napora dautvrdim šta bi za nas danas moglida znaèe njegovi spisi – iako sam, sdruge strane, u iskušenju da kaemda bi za nas, danas, njegovi spisitrebalo da znaèe sve. Èak bih insistiraona tome, a sledeæi skorašnjeradove Deride, Balibara i drugih,da su njegove lekcije – o istoriji,religiji, ekonomiji, ideologiji, zakonu,pravu, nacionalizmu, rasizmu,ropstvu, kolonijalizmu, ratu,medijima, globalizaciji politike ikapitalistièkih imperijalizama svihvrsta – danas urgentnije i neophodnijeno što su to ikada ranijebile. One ostaju najznaèajniji, najizazovnijii najpromišljeniji resurskoji imamo kako bismo osloviliono što sve bre postaje potpis“našeg doba”: ubrzanje nasilja,ekonomske opresije, nejednakosti,gladi, rata i etnièkih, verskih i kulturnihsukoba koji danas odreðujumnoge oblike patnje i smrti u èitavomsvetu – jedno ubrzanje koje jeneodvojivo od prividno protivreènihprocesa regionalizacije i globalizacijena koje si uputila, a o kojimasam ja raspravljao kao o benjaminovskoj“opasnosti”.Marksu sam se, dakle, vratio uspoznaji o neizbenosti njegovogmišljenja – ne samo za mene lièno,nego za “naše doba”. eleæi da odredimsredstva njegove analize –šta je to što ih omoguæava, ali, takoðe,i šta je to u njima što nampomae da posvedoèimo o jednojbuduænosti, da ostanemo otvoreniza nju, ma koliko nesigurna onamogla biti – pokušao sam da uka-em na resurse koje je Marks pokrenuou svojim naporima da ostvariobeæanje demokratije i komunizma,koji bi, po prvi put, ustanovilijednu novu svetsku istoriju oslobaðanja,pravde i jednakosti Neke odovih resursa pronašao sam u onomešto je Marks podrazumevaopod “knjievnošæu”... Šta je, dakle,knjievnost za Marksa? Šta je onmislio o njoj kada se nalazio prednjom? Kako je ona za njega postalasredstvo analize utvarne, fantazmatske,halucinatorne logike kapitala?Kako je ona postala suštinskideo onoga što je on podrazumevaopod politikom, istorijom, ekonomijom,zakonom, itd?...Pre svega, ova pitanja nas pozivajuna to da razgranièimo razlièiteMarksove likove: 1) Marks kojije opsednut knjievnošæu u onomsmislu u kojem je naèelno shvatamo;2) Marks bez koga bi bilo nemoguæerazumeti knjievnost –Marks èije je ime uvek bilo povezivanosa analizom knjievnosti, nesamo u njegovim vlastitim istrajnimreferncama i èitanjima, nego,takoðe i u delima u kojima se upuæujena njegovo ime i njegove tekstove;3) Marks koji je tako èestokoristio knjievnost kako bi analiziraoistorijsko-politièki ivot –koji je koristio Balzaka kako bianalizirao i osudio rojalistièku politiku,koji je Šekspirovog TimonaAtinjanina i Defoovog RobinsonaKrusoa mobilisao kako bi govorioo ekonomskim procesima koji biinaèe ostali nejasni, i koji je koristioServantesovog Don Kihota kakobi kritikovao mladohegelovce;4) Marks koji, uprkos stalnimupuæivanjima na knjievnost, svejednogovori da knjievnost kaotakva ne postoji, buduæi da je onaupisana u, i neodvojiva od, jednognejednako odreðenog sistemadruštveno-istorijskih i politièkihpraksi i proizvodnih odnosa –Marks, drugim reèima, èije materijalistièkeanalize odustaju od pojmaknjievnog dela (tj. dela koje bibilo iskljuèivo knjievno), ali kojinam ipak pomae da razumemokako nešto poput institucije knji-evnosti nastaje istorijski, politièkii ideološki, i Marks koji na tajnaèin revidira naše razumevanjeknjievnosti; i 5) Marks koji oplakujeknjievnost, iako je piše...Nema revolucije bezknjievnostiPosebno naglašavajuæi poslednjadva momenta, eleo bih da ka-em da je Marksov interes za knji-evnost moda èitljiviji kada prestajeda govori o onome što nazivamoromanima, poezijom, prozomili prièama, i kada umesto toga,upuæuje na iluzije, halucinacije,fantazme, virtualnosti i simulakrume,koji u sve veæoj meri obrazujunaše svakodnevno postojanje – i iztog razloga njegovi spisi ostaju takosuštinski i tako neophodni zanas.(...)Mogli bismo èak da kaemo kakoje ono što knjievnost èini knji-evnošæu – a to je njena moæ daizazove i proizvede iluzionistièke,imaginarne, fantazmatske odnose,njena moæ da izumeva – istovremenoi ono što joj onemoguæava daostane prosto knjievnost, ono štoje èini istorijskom i politièkom.Marks nam govori da se istorija ipolitika dogaðaju na površini reprezentacije(to je, naravno, ono štoBenjamin ima na umu kad kae da“tendencija jednog knjievnog delamoe biti politièki ispravna samoukoliko je, takoðe, knjievno ispravna”,ili da “politièki ispravnatendencija ukljuèuje knjievnu tendenciju”).To znaèi da ne postojimisao o politièkom koja istovremenonije i misao o knjievnosti. IakoMarks nikada ne povezuje ovu knji-evnu tendenciju sa nekom osobitompolitikom – buduæi da onauvek moe biti mobilisana u razlièitimpravcima – kada on sugeriše danijedna revolucija ne moe postojatibez knjievnosti, bez reprezentacijakoje postaju istorija, on, takoðe,tvrdi da nijedna knjievnost nemoe postojati bez revolucije, dane moe postojati nijedna knjievnostkoja nam ne omoguæava daizumemo neki svet. Iako isto tolikoneverovatna i nesigurna kao i stanjekojem preti, revolucija na kojuMarks upuæuje odgovara trenutkuizumevanja. Nema revolucije bezknjievnosti znaèi, dakle, i da nemarevolucije bez invencije – a ono štoje izumljeno uvek je knjievnost, aliknjievnost na naèin na koji je razumevaMarks: kao ono što nikadanije sebi identièno, kao ono što dolazido sebe samo kada, izmeðu ostalog,prizna svoj odnos prema istoriji,politici, religiji, ekonomiji izakonu, i kada, povlaèeæi se na ovajnaèin od sebe, strukturira i uoblaèavanaše odnose prema svetu. Kaomedijum istorije i politike, knjievnostje ono što omoguæava transformaciju.Zato bi, za Marksa, jednapolitika koja obeæava univerzalizacijuemancipacije takoðe trailaod nas da zamislimo – kroz »knji-evnost« – jedan svet u kojem višene mogu da postoje rasizmi, nacionalizmi,klasne ideologije i ekonomskeopresije svih vrsta. Ona biod nas, dakle, traila da zamislimoono što nam svet nikada nije ponudio:apsolutnu slobodu, pravdu ijednakost. Iz tog razloga, uvek i usvakom trenutku, moramo iznovada izumevamo svet – zato moramo,a kako bi to rekao an-Lik Nansi,“da izumemo svet, umesto da sejednom potèinjavamo a da o drugomsanjamo”.* Zarez donosi skraæenu i novinskojformi prilagoðenu verzijuintervjua koji èini predgovor prijevoduKadavove knjige Reèi svetlosti,u izdanju Beogradskog kruga,2002., a u povodu autorova predavanjau net-klubu mama u Zagrebu