svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
mi kaže: „Nemoj, šta gledaš, nego idi pridruži se Ceciju“. Ceci se već vratio
na glavni put kod policijske stanice. Pretrčavam, odlazim do Cecija i pitam ga
gde treba da idemo. Ceci kaže: „Idemo da pratimo gde taj narod ide“. „Dobio
sam“, kaže on, „naređenje od Tanovića da vidim gde taj narod ide“. Zajedno sa
Cecijem polako se spuštam prema Autobuskoj stanici.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li neko usmerava taj narod negde i čujete li neku
komandu?
OPT. MIROSLAV PETKOVIĆ: Ništa ne čujem. Koliko se meni čini, narod
je sam išao, tačno se ne sećam, niko nije usmeravao narod. Oni su verovatno
išli pravo dole prema Suvoj Reci, centru Suve Reke. Zajedno sa Cecijem idemo
prema Autobuskoj stanici. Autobuska stanica je otprilike 200-250 metara
udaljena od SUP-a.
PREDSEDNIK VEĆA: Kada ste rekli „do neke bele kuće“, koja je to kuća?
OPT. MIROSLAV PETKOVIĆ: To je bela kuća u kojoj su bili verifikatori,
verovatno ta misija OEBS-a, ali zbilja se ne sećam.
PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. I dolazite do Autobuske stanice?
OPT. MIROSLAV PETKOVIĆ: Dolazimo do Autobuske stanice. Na
Autobuskoj stanici nam se pridružuju Čukarić, Tanović i još troje-četvoro
pripadnika tih meni nepoznatih jedinica. Zatim smo dobili naređenje da i dalje
pratimo šta se dešava sa tim narodom, gde ide. Ceci i ja smo nastavili dalje,
prošli smo Autobusku stanicu, izlazimo na glavni put i došli smo do zgrade
Opštine. Preko puta zgrade Opštine nalazi se Tržni centar, odnosno Zanatski
centar.
PREDSEDNIK VEĆA: Je li vidite nekog da je na benzinskoj pumpi?
OPT. MIROSLAV PETKOVIĆ: Video sam radnika benzinske pumpe.
PREDSEDNIK VEĆA: Koga?
OPT. MIROSLAV PETKOVIĆ: Sada pokojni, verovatno Jašar Beriša, tada je
bio živ.
PREDSEDNIK VEĆA: Ko Vam kaže da idete tamo? Gde Vam kažu da idete?
OPT. MIROSLAV PETKOVIĆ: Pa, kažu nam da idemo da pratimo gde ide
taj narod dalje
109