svedočanstva 35

Fahri Musliu
Novković Ivica, svedok « A » i Tanović Radovan. Sud je ovakakv iskaz Popovski Jovice prihvatio
kao istinit i u skalu sa zapisnikom o uviđaju od 30.03.1999. godine iz kojeg je utvrđeno da je
uviđaj obavljen u dvorištu između kuća Faika i Vesela Beriša gde su se nalazila ugljenisana tela.
Takođe iz iskaza svedoka « A » utvrđeno je da tog kritičnog dana nije sakupljao leševe sa
Veljković Veliborom, pri kojoj tvrdnji je ostao kategoričan i prilikom suočenja sa svedokom
Veljković Velibora na glavnom pretresu dana 04.11.2008. godine (transkript audio zapisa sa
glavnog pretresa od 04.11.2008. godine, str. 92-93/106), a koje iskaze je sud prihvatio kao
istinite, uverljive u skladu sa ostalim izvedenim dokazima kojima je na nesumnjiv način utvrđen
sled događaja kritičnog dana (o čemu će detaljnije biti reči o nastavku presude).
Sa napred navedenog, iskaz svedoka Novković Ivice i Veljković Velibora, sud u ovom delu
nije prihvatio, nalazeći da su rezultat pomešanih dan i događaja. Svedoci stavljaju dva događaja
iz dva dana u jedan dan. Nesumnjivo je utvrđeno iz izvedenih dokaza ( o kojima će biti više
reči u nastavku obrazloženja presude ), da se ubistvo porodice Beriša dogodilo 26. marta 1999.
godine i da su i tog kritičnog dana veljković Velibor i Novković Ivica bili sa civilima i skupljali
leševe i na Reštanskom putu. Takođe je utvrđeno da je 30. marta 1999. godine bio uviđaj
kod kuće Beriša gde su se tom prilikom nalazila ugljenisana tela, kao i kod stolarske radionice
( što je utvrđeno iz zapisnika o uviđaju od 30.03.1999. godine i izveštaja gogić Ljubiše od
01.04.1999. godine, kao i iz iskaza saslušanih svedoka, članova uviđajne ekipe SUP Prizren ),
kome su kao obezbeđenje prisustvovali i pripadnici OUP-a Suva Reka. Sam opt. Repanović
navodi da je Veljković Velibora uputio na zadatak obezbeđenja uviđajne ekipe na Reštanskom
putu sa Popovski Jovicom, Novković Ivicom i patrolom.
Za sud je logično da su svedoci Veljković Velibor i Novković Ivica pomešali dane, s obzirom
na dešavanje i broj događaja, te da je iz iskaza svedoka « A » dat u pretkrivičnom postupku
04.03.2004. godine, utvrđeno da su tu svaki dan skupljali leševe.
S tim u vezi sud je i iz iskaza svedoka Muharem Šalje dat na glavnom pretresu dana
05.12.2007. godine, utvdio da je bilo ubistava albanskih civila i dana 25. marta 1999. godine
i to u stolarskoj radionici i ispred stolarske radionice. Takođe sud je i iz zapisnika o uviđaju
od 30.03.1999. godine, utvrdio da je obavljen uviđaj i u stolarskoj radionici « Trijeza », gde su
pronađena 4 tela.
Međutim sud se nije upuštao u ocenu napred izvedenih dokaza (eventualno ubistva pre
26.03.1999. godine ), s obzirom da se iz njih ne utvrđuju događaji i radnje koje su optuženima
u ovom krivičnom postupku stavljene na teret, a konkretan događaj nije obuhvaćen
optužnicom.
Prilikom ocene iskaza svedoka « A », svedoka Novković Ivice i svedoka Veljković Velibora,
sud nalazi da su manje nedoslednosti i nepreciznosti bez značaja za drugačiju odluku u ovoj
krivično pravnoj stvari, te ne mogu da budu razlog za zaključak da je celokupno svedočenje
svedoka nepouzdano.
Opt. Petković Miroslav u svojoj odbrani navodi da tom kritičnom prilikom kada su se
vratili iz Đinovca, on, Čukarić Slađan, svedok « A » i pok. Tanović Radovan nalazili su se
ispred OUP-a Suva Reka. Na putu kod policijske stanice video je dva kamiona parkirana u
pravcu Prištine. Kad su izašli iz blindiranog vozila UAZ video je nepoznate jedinice u zelenim
maskirnim uniformama, razvijene u strelce gde se kreću Reštanskim putem, a video je i neka
lica kako istrčavaju iz stanice policije, te ga je Tanović povukao za ruku i rekao « hajde krenimo
neka akcija je u toku ». Prešao je put zajedno sa Tanović Radovanom, Čukarićem i svedokom «
766