svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
odjednom rekao « ajde, ajde, krenite », te su oni onako izgubljeni ne znajući ni šta ni gde krenuli
niz Reštanski put u prve kuće gde su bili pripadnici OEBS – a. Pritom je mislio da će prethodno
da izbacuju ljude ispred kuća.
Sud je cenio iskaze svedoka Novković Ivice i svedoka « A », u delu u kome su na različite
načine opisali šta je predhodilo odlasku na Reštanski put i njihovo prisustvo kod kuće OEBS.
Svedok Novković Ivica objašnjava da ga je opt. Radojko Repanović poslao sa grupom od 10
– ak policajca ali naredivši im da ako policijske stanice samo pretresu i donesu sve dokazne
materijale, te zbog sigurnosti isprazne sve kuće oko policijske stanice, dok svedok « A »
navodi da nakon što je naišao « Čegar 1 » i obartio se pomoćniku Jovanović Nenadu rečima « šta
čekate, šta gledate », te kad im je Jovanović rekao « ajde, ajde », svedok zajedno sa opt. Peković
Miroslavom, Čukarić Slađanom i pok. Tanović Radovanom kreće Reštanskim putem i dolazi
do kuće u kojoj je bio smešten OEBS, a potom i kod picerije u Zanatskom centru.
Međutim, sud nalazi da su iskazi u ovom delu neubedljivi, neprihvatljivi i nelogični i da su
se svedoci trudili da svojim iskazima svedu na minimum ili pak na drugačiji način opišu svoje
prisustvo i učešće u kritičnim događajima, koji su se tokom njihovog boravka stvarno desili. Ovo
sve iz razloga straha od eventualno svoje krivično pravne odgovornosti, obzirom da su upravo
oni otišli sa odabranom grupom policajaca od strane komandira opt. Repanović Radojka, i bili
prisutni kod kuće porodice Beriša gde su lišili života određeni članovi te porodice.
Ovakvi iskazi svedoka demantovani su iskazom svedoka Veljković Velibora koji je bio
dosledan i izričit u tvrdnji da je opt. Repanović Radojko naredio pripadnicima OUP-a Suva
Reka da krenu u napad i ubijanje albanskih civila, te sud nije našao razloge da ne pokloni veru
svedoku Veljković Veliboru.
Ceneći iskaze svedoka Novković Iivice u delu u kojem je naveo da je kod komandira došao
« bezbednjak », visok čovek u zelenoj maskirnoj uniformi, da mu nije poznato o kom licu se
radi i da ga je tad prvi jedini put video, te iskaz svedoka «A» od 03.11.2008. godine ( transkript
audio zapisa sa glavnog pretresa od 03.11.2008. godine, str. 80/101), koji je na pitanje « da li
zna ko je bezbednjak », odgovorio da je to Miško Nišavić koga je na glavnom pretresu dana
05.12.2006. godine opisao kao nižeg, punijeg čoveka, sa brkovima i proćelav koga nikada nije
video u uniformi. Sud na nesumnjiv i pouzdan način nije mogao da utvrdi ko je «bezbednjak»
i o kom licu se radi.
Sud je cenio iskaz svedoka Veljković Velibora u delu gde detaljno navodi da je tog kritičnog
dana 26.03.1999. godine skupljao leševe i na Reštanskom putu kao iskaz svedoka Novković
Ivice koji takođe tvrdi da je istog dana skupljao leševe na Reštanskom putu, te je ovakve iskaze
u ovom delu prihvatio kao ubedljivi saglasnik.
Sud je cenio iskaz svedoka Novković Ivice u delu gde navodi da ga je opt. Repanović tog
kritičnog dana odredio sa Veljković Veliborom i Popovski jovicom da kao obezbeđenje krene sa
civilima u skupljanje leševa na Reštanskom putu i da su tom prilikom pokupljeni leševi iza bele
kuće koji su bili zapaljeni, te iskaz svedoka Veljković Velibora da je tog kritičnog dana i svedok
« A » bio određen za skupljanje leševa. S tim u vezi, iz iskaza svedoka popovski Jovice saslušanog
na glavnom pretresu dana 01.12.2008. godine, inače u to vreme pripadnik rezervnog sastava
OUP-a Suva Reka, utvrđeno je da 26. marta nije bio u Suvoj reci, već na punktu u Đinovicim
i Topličanima, gde je otišao 25. marta, a vratio se nakon pet do šest dana. Nakon povratka sa
punkta bio je poslat od strane komandira Repanovića u obezbeđenje uviđajne ekipe kod kuće
gde su bili ugljenisani leševi. Sa njim u obezbeđenju uviđajne ekipe bili su i Veljković Velibor,
765